Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 113

Традиција народна, примери јунака из давне и новије протлости утичу заразно по психолошком закону угледања — имитирања. Наша историја преставља богат резервоар тих примера.

Приликом предавања веронауке служио сам се обилно тим средством и у прози и у појезији, и опазио сам, да делује. Међу осталим врло је згодна она песмица Милосава Јелића о каплару Живану, а за доказ ја ћу је једноставно цитирати.

Беху данас ране на све стране, Али рана каплара Живана Поноснија од Кајмакчалана: Виси рука на две крвне гране, Виси рука мушки, без јаука.

А говори Николић Живане:

„је ли игде другара у пуку,

„Да откине моју десну руку,

„Да митраљез први не престане 2'!“ Просте ране, капларе Живане !

Дабогме да ће то средство — навађање примера — још јаче утицати у рату услед, већ споменуте, нарочите душевне диспозиције ратника. /

Како видимо, рат пружа безброј могућности свештенику, да примени средство говора, а успех ће зависити од јачине његовог личног убеђења и од његове веће или мање даровитости и вештине, а нарочито од тога, да ли је у њега развијен инстинкт, да разуме средину и погоди тон и реч. Према томе један рецепт за све случајеве не може се дати.

Трећа грана свештеникове службе — пастирски рад јесте најважнија и најтежа. Та улога свештеникова, улога управљача душа, родила је назив „духовни отац“. Наравно, тај одношај претпоставља сталан и интиман саобраћај свештеников са својом паством.

Овде се свештеник појављује као духовни лекар, као стручњак за моралне болести, моралне сукобе, морална питања уопште.

Често пута ратне грозоте изазивају извесне скрупуле код бораца. Појави се страшиво питање: „Је ли право ово што радимо“ Нарочито су рањеници склони тим мистичким разматрањима.

Хоће понекад да се појави потиштеност, која, у извесним случајевима, рађа самоубиство.

РАТНИК СВ. Х. 1922 8