Ratnik

НЕКРОЛОГ 1АТ

у порти кумановске цркве, предстојао је још један рат, који се дотакао и њихових гробова и њихових крстова и споменика..

Бугари, српски савезници из 1912., којима су Срби омогућили и заузеће Једрена, не успевши са својим мучким препадом у јуну 1913. године, јављају се на европском бојишту и рату пред крај 1915. године, и то и овога пута против Србије.

Ушавши, стицајем познатих прилика, у Србију у октобру 1915. Бугари су грунули у правцу: Ћустендил—Скопље и тада су морали проћи и кроз Куманово и ту остати до краја светског рата, када су сурвани и побеђени, капитулирали и разоружани, у колико нису заробљени, узели пут у своју државу, да сачекају „уговор мира, који је тако снисходљиво: прешао преко свију злочина овога народа.

Али где су у Србији, за три године својега бављења,. били Бугари, а да нису за собом оставили пустош и пропаст! И што су над живима урадили, то се већ довољно зна; али ће мање бити познато оно, шта су урадили над мртвима и — над њиховим гробовима, у Куманову.

Ни војничка част, ни дужно сећање, да су то гробови оних, који погибоше у савезном српско-бугарском рату 1912., и који су својим жртвовањем и победом на Куманову битно допринели и срећи Бугарске и победи њеног оружја на другој страни — нису могли уздржати бугарске варваре, да оскрнаве и њихове гробове !!

У жудњи, да униште све што је српско, они су и гробове официра сарањених у порти кумановске цркве, сравнили са земљом, крстове им повадили и побацали, споменике разрушили и делове им побацали, да их разнесе ко хоће. Кад су све то учинили, они су по гробовима побили кочеве и ту везивали коње својих официра... То знају сви очевидци из Куманова и они, који су по свршеном рату 1918. тамо дола- | зили, почев од случајног. путника, до садашњег патријарха г. Димитрија, који је, долазећи од Солуна, туда прошао, и који ће сада, у срећнијим приликама, прелити и опојати те исте, негда оскрнављене, сада славом увенчане гробове, а на првом месту гроб команданта - Глишића.

Александар М. Глишић, рођен је 1872. год. у Чачку, као син трговца Марка Глишића и Петрије, и после смрти старије браће и једне сестре, остао је најстарији међу тројицом њих; јер су и Душан и Милутин Глишићи рођена браћа Александрова. Александар Глишић свршио је основне школе и нижу гимназију у Чачку, а затим вишу у Београду и за тим ступио у Војну Академију у Београду. Ту је свршио нижи, а за тими виши курс, као официр у пешадији.