Ratnik

НЕКРОЛОГ 147 Кумановским положајима пре сједињења њеног са Другом и Трећом. армијом.

Тај је план намеравао извести одсудним и обухватним нападом надмоћнијих снага на лево крило Прве армије, т.ј. на Дунавску дивизију ! позива која се за нешто истакла у напред.

За овакав план потребна је била брза акција, велика способност команданата корпуса и маневарска способност турских трупа.

Имајући поуздања у своје трупе, подцењујући у неколико Србе, Зеки је паша издао 9. октобра заповест Вардарској армији за напад 10. окшобра у зору на целом фронш обухвашајући лево крило Прве армије.

Наша Прва армија 10. октобра није вршила никакав покрет. Она је још 9. октобра достигла маршевски циљ, те према томе ови напади Зеки пашине армије дошли су по њу неочекивано и изненадно. Једино је Коњичка дивизија имала да изврши покрет правцем Клечовце—Довезенце—Пезово, у коме је циљу она и одаслала извиђачке ескадроне.

Рано у јутру 10. октобра чуло се неко пушкарање према десном и левом одсеку Дунавске дивизије првог позива на предстражи.

Предстраже 9-ог и 18-ог пешадијског пука стале су брзо под оружје, али се од магле није могло ништа опазити. Убрзо су предстраже биле обасуте јаком непријатељском и пешадијском и артиљеријском ватром. Више није било недоумице; у 7 часова било је јасно да су то Турци. Кумановска битка отпочела је. Турске колоне упућене преко Зебрњака и Асали у обухват левог крила Дунавске дивизије првог позива развијале су сеза напад потпомагане јаком артиљеријском ватром. Десна, јача турска колона наишла је на леви одсек Дунавске дивизије ! позива који је бранио 18. пешадијски пук са своја два батаљона на предстражи. Један од тих батаљона био је 2-ги батаљон којим је командовао покојни мајор Војислав Велимировић, јунак овога дана и најкрвавијег окршаја Кумановске битке. Око 8 часова командант 18. пешадијског пука примио је извештај коњичке патроде са Страцина да се Турци разбијени од трупа Друге армије са комором ровлаче Куманову. Ово је убрзо потврдио и један четник који је дао усмен извештај команданту 18. пешадијског пука.

И ако је мајор Велимировић доказивао да то нису разбијене турске трупе већ организоване колоне турске, које се крећу у напад, и да таквих извештаја има и са предстраже,