Ratnik, 01. 10. 1922., str. 40

34 РАТНИК

Коњичке дивизије увиђајући значај тог виса нареди да један вод заузме тај положај. Одмах после 10 сах. видело се спуштање непр. колоне са Зебрњака те је наређено да једна коњичка батерија изађе на Младо-нагоричански положај, а 11. коњички пук да заузме истакнути вис јужно од Младог Нагоричана. У то је време добијен извештај од вође официрске патроле за везу са Другом армијом на Страцину да се неприје Боје ПАВАТУ Зе КУН ћову. Из тог 6: а ае. да је напад батаљона на наш положај код М. Нагоричана демонстративан за заштиту одступања непријат. потучених колона. Извештај је послат и команданту 18. пеш. пука.

Оваквим извештајем рђаво оријентисан командант 18. пука (известио га је и један комита да је пред пуком турска комора), мислећи да су то потучене колоне које се од Страцина повлаче, нареди да се други батаљон крене напред. Но овај покрет дочекан је пакленом ватром непријатеља. Батаљон је претрпео велике губитке. Ту је погинуо и командант батаљона мајор Војислав Велимировић.

"Око 10:30 пре п. настаје по све критична ситуација. Други се батаљон морао повући па повуче собом и четврти батаљон. Беше изгинуо и рањен велики број официра. Нових и свежих трупа за увођење није било при руци. Резерва, 7. и 8. пеш. пук, била је задржана на задњем положају Старо Нагоричане, где је командант дивизије мислио да прими борбу, међутим командант 7. пука чувши пуцњаву крену пук у правцу центра положаја.

У 1 сах. пре п. непријатељска арт. ватра противу левог крила Дунавске |. поз. била је страшна. Било је очевидно да противник сасређује ватру на лево крило покушавајући да га разбије. Један батаљон 7. пука био је развијен, а са остала три батаљона крену се командант пука на лево крило да одбије непријатеља, који је силно наваљивао.

Ситуација је заиста била озбиљна; око 1 часа по п. од 18. пука држали су се само проређени остаци. Пук је био поколебан. Почело се већ и попуштати. Турци су у масама наваљивали. И кад се појавио 7. пук, кад се осетила свежа снага отворила се понова паклена ватра, и борба се свом жестином наставила. Седми пук је био изложен унакрсној ватри, тукла

. . питам авина и јЕ га је и једна турска заклоњена брдска батерија. Но ипак он је напредовао до на 300 м. пред непријатеља.

Од 3 сах. па до 6 сах. вече настаје последњи, одлучни моменат за овај дан. Седми пук дошав тако рећи до пред саму батерију покушао је два пут јуриш; но оба пута је заустављен пакленом ватром. Кад је трећи пут покушао и кренуо