Ratnik

ЖЕЉЕЗНИЧКА КОМАНДА У БИТЦИ КОД КУМАНОВА

7. октобра добијем депешу од начелника Саобраћајног одељења Врховне команде, која је већ била у Врањи, да се одмах кренем из Ниша за Ристовац и предузмем оправку жељезничке пруге позади 1. армије. |

У ово време јурила је 1. армија ка југу, гонећи пред собом мања турска одељења, у намери да што пре избије на Овче Поље, где се по претпоставци наше Врховне команде имала да бије главна битка. Турци, пак, у намери да прво нас потуку и баце у теснаце Јужне Мораве и Ветернице и по том да се баце на Бугаре ка Софији, предузели су такође форсирано наступање ка северу. На овај начин а услед надмоћности наших жељезница, које су и квалитативно и квантитативно биле три пута јаче, дошло се до битке у сусрету код Куманова, која је била изненадна и за наси за Турке.

8. октобра рано у зору стигли смо у Ристовац и приступили одмах оправци моста преко Глоговачке реке између станице Ристовца и Зибевче, Турци су минирали овај мост само на једном уздужном носачу и благодарећи маси прагова, којих је било у то доба на свима станицама у изобиљу, ми смо били у могућности да пустимо провизорно возове - већ после подне до Бујановца.

Сутрадан 9. октобра отишли смо у Бујановац и предузели оправку моста преко Бујановачке реке, који су Турци мало јаче оштетили. Но како гвоздена конструкција није била оборена, то смо и овде могли да извршимо брзо провизорно подупирање помоћу прагова и да омогућимо саобраћај за сутрадан увече.

Сутрадан око два сата по подне пустили смо преко моста, после пробе, специјал воз са којим је отишао за Прешево и даље началник С. 0. В. К. потпуковник Смиљанић да по. сматра битку.

По дефинитивно довршеним радовима на оправци овога моста, наредио сам Командиру 2. чете капетану Бодиу, да утовари преосталу грађу и алат у воз и да се затим по.