Ratnik
88 РАТНИК
вуче у станицу Бујановац, где ћемо преноћити, затим пођем на станицу са мојим инжињером резервним капетаном Бабовићем. У ово је време већ почео сумрак и при доласку на станицу, која је била сва опљачкана, наишли смо само на једног поднаредника из Телеграфског одељења 1. армије, који је држао слушалице на ушима и једва гледао од умора. Кад смо били близу њега, он ме погледа и рече:
„Молим Вас, господине мајоре, да узмете слушалице; нешто је врло важно а не могу да разумем... јако сам уморан, јер нисам већ две ноћи спавао“.
Кад сам метуо слушалице на уво јако сам се изненадио и прође ми језа кроз тело. Командант Моравске дивизије |. позива пуковник Гојковић саопштава началнику штаба !. „армије пуковнику Бојовићу, да су Турци прешли у офанзиву према њему, и моли да му се пошаље што пре Тимочка Дивизија >. позива у помоћ.
Ова овако непријатна вест потенцирана и јаком канонадом која се чула са југа, и то из цеви окренутих ка нама, толико нас је препала, да смо били згранути и помислили: зар да нас још они туку!
Сутрадан рано у јутру јавио ми се телефоном мој ађутант потпоручник Адамовић из Прешева и известио, да је телефонску линију оправио и да ће продужити оправку даље ка Табановцу. Према.овоме били смо и ми у стању да идемо даље, и да у исто време известимо, да се храна и остало може да шаље све до Прешева.
По. доласку у станицу Букуревац предаде ми каплар Јеремић, телефониста из партије потпоручника Адамовића, депешу у којој ми јавља потпоручник Вучковић, такође из Прешева, да је прегледао пругу до Прешева и да је отклонио са свију пропуста експлозив, те се пруга може слободно да употреби за саобраћај.
Из Букуревца продужимо после краћег бављења и кад смо се успели на плато испред Прешева, чула се са југа јака артиљеријска грмљава, која нам је наговештавала решење битке.
И нисмо се преварили. Око подне могли смо са радошћу приметити по све слабијем и слабијем дејству турске артиљерије, да је наша у надмоћности и да ће наши победити Турке.
По подне бивала је артиљеријска ватра све слабија И слабија и пред вече је сасвим престала.
Овога дана ишао је на локомотиви началник С. О. В. К. потпуковник Смиљанић до испред станице Табановац и вратио се отуда тек онда, када су га турске хаубице почеле гађати.