Ratnik, 01. 12. 1922., str. 45

ИНВАЗИЈА СРБИЈЕ 39 стаза, исто као и остала кола и возови. Већи део стоке такође ће морати да угине. При свем том, и ако се могло рачунати на солидну дисциплину војске, предвиђало се да ће људи, трпећи оскудицу у свему, тешко подносити све тегобе које их очекују и које ће учинити да се војска истопи, Па ипак влада и команданти српске војске нису се ни при овоме двоумили. Између капитулације и напуштања родне груде они су изабрали част: одступање преко снегова децембарских, губитак добара да би се тело спасло. Осим овога савезници су обећали влади српској, да ће снабдевање трупа осигурати преко Скадра, ако се оне узмогну да одрже у црногорским планинама. Ђенералштаб је решио да се одступање одмах предузме према Јадранском мору.

Повлачење преко Арбанаје

1. Погодбе под којима је извршено повлачење

Земља коју је требало прећи и коју испуњавају планински ланци тако' званих арбанашких Алпа, најдивљији је део земљишта Балканског Полуострва. Имајући средњу висину од 1800 мет., она нема ни једну угодну комуникацију. Она има путеве врло ретко, боље рећи лоше коњске стазе, које прелазе преко дубоких долина или планинских гребена са врло стрмим нагибима посутим стењем. Само местимично се ова стаза преобрати у колски пут, који је употребљив по цену највећих напора. Једини изузетак чини црногорски друм од Андријевице до Подгорице који је добар, али да се дође до Андријевице ваљало је прво прећи Жљеб (1700 мет.) у месецу новембру по врло јакој зими.

Народ, који је вековима био одвојен од европске цивилизације, јако је у култури изостао и долази у ред најнегостољубивијих народа Европе. Нагон ка пљачки, удружен са вековним непријатељством противу суседних Срба, узроковао је да поједини оружани Арбанаси, или и читава племена, нападају српске војнике исцрпљене ранијим борбама, рђаво рањене и десетковане ранијим напорима, тако да је то претило њиховом коначном уништењу. ;

95. новембра српска војска била је распоређена западно од Косова Поља, на левој обали Ситнице, од Ибра до Шар Планине. Главна одбранбена линија полазила је од Сухе Планине до Коџа Балкана (на Шари), водећи преко гребена Чичавице—Рибарске и Неродимке. Други одреди оперисали су у вези са савезничким француским трупама у новим областима, затварајући три опасна правца: онај од Гостивара ка Дебру.