Ratnik, 01. 12. 1922., str. 48

42 РАТНИК

путем којим и војска и да од ње добије извесне помоћи. Због немогућности снабдевања животним намирницама од сиротног црногорског и арбанашког становништва остајала је једина нада на спас, ако би се на обалама Јадранског мора образовала основична тачка за снабдевање војске њеним потребама, старањем најближег савезника, Италијана. Али сва настојавања и Врх. команде и српске владе дасе ово добије било је узалудно.

Морал војске, пре него су отпочеле муке трагедије,. био је јако поколебан свима ранијим неприликама. Непрекидне борбе и тешки маршеви депримирали су војнике, који су били горди четворогодишњим победничким ратом, али изнурени изненадном несрећом и што им не долази никаква довољна помоћ они су се декуражирали. Напуштањем Косова они су гледали дефинитиван губитак Србије, коју су требали да напусте по цену најгорих мука и најтежих оскудица. Привезани за њихове породице са осећањима дубоке љубави за домаћим огњиштем, врло ретким особинама код других европских народа нарочито у овом обиму, они су веровали да ће учинити најјачу кривицу према њима ако их напусте. Многи међу њима претпоставили су да напусте своје заставе и старешине, којих је, по несрећи, остало врло мало услед великих губитака, те је било немогуће да се корисно реагира противу овога покрета.

/ И. Од Косова до Црне Горе и централне Арбаније

Задобивен. успех 25. новембра од стране Бугара, који беху концентровали њихов удар противу трупа нових области, изазвао је и неминовно одступање |! армије, која је наслањала своје десно крило на оне прве. Војвода Степановић наредио је 26. новембра својим дивизијама повлачење преко коморанског моста на леву обалу Дренице. Ова се Армија зауставила 26., 27. и 28. на линији Авлат—Нековце и дала је отпора недовољно енергичном непријатељевом нападу, за које је време испослат цео трен у правцу Пећи.

Овај покрет имао је одјека с једног краја фронта до другог на Ситници. Ђенерал Јуришић и Живковић понова су довели од 26. до 28. Ш! армију на гребен Обиља а трупе -команде Одоране Београда на висове код Девича. Најзад војвода Мишић, почев од 27., спустио је своје десно крило према Руднику, задржав: центар на северу на 2720 Хи: 1850) и про: дужив лево Рожају (1. децембра).

Они одреди који су требали да се повуку преко Пећи. на Андријевицу одступили су врло мало првих дана; они су требали да ешелонирају њихове возове и да их трансформи-