Ratnik

ФРАНЦУСКИ ВЕЛ. ВОЈНИ МАНЕВРИ ___ 5

Општи програм маневра био је овакав:

Плава страна налази се у Коеткиданском логору, где од '8. септембра почиње организацију својих одбранбених положаја.

Црвена страна се концентрише у долини Вилене између Лаја и Месака, од 6. до 8. септембра.

9. и 10. септембра: покрети црвене стране ка западу.

11. септембра: извиђања обеју страна коњицом и авијацијом, са евентуалним ње борних кола црвене стране. чЧОвога дана остали делови црвене стране имају одмор, док остали делови плаве стране продужују организацију својих моложаја. |

Ноћу 11.,/12. септембра црвена страна извршава ноћни марш.

12. септембра одмор за обе стране

13, 14. и 15. септембра маневри у правом смислу речи: долазак у додир, напредовање црвене стране до главног бражмиочевог положаја и припреме за напад овога положаја у духу опште идеје.

„Улога руковаоца маневра. Руковалац има под својом командом све трупе и установе, које учествују у маневрима,

Према командантима страна он узима улогу непосредно претпостављеног старешине, т. ј. он је командант црвене армије за црвену страну, а командант плавога корпуса за плаву „страну

Он једини има право да чини претпоставке о непријатељу.

Према томе он може да пошаље наређења или обавештења било директно командантима страна, било евентуално. њиховим потчињеним јединицама.

Руковалац, даље, задржава за себе врховну управу над службом судија

Најзад, он прописује погодбе за фигурацију ватре.

Маневри ће бити корисни по обуку трупа само тако. ако се они природно развијају. Због разноликости и велике моћи данашњег оружја, неопходно је за реализовање ове погодбе да «се поступа са строгом методом. Е

Због тога маневри нису у ствари били двострани иако је било трупа на обе стране. Доиста, једино је нападна страна имала потпуну слободу рада, у границама одређеним претпоставком или према накнадним наређењима руковаоца.

Што се тиче браниоца, он је био дужан да свој почетни "распоред, као и доцније мере за противстајање нападачу, поднесе прво на одобрење руковаоцу, како би овај био у стању да подеси одбрану онако како ће бити најкорисније за обуку трупа и како би могао благовремено да обавести судије о постепеним ситуацијама ангажованих јединица.

Нападне јединице нису смеле никако да пренагле у операцијама нити да не воде рачуна о тешкоћама на које наиђу. Да би нападач могао да закључи да је савладао известан браниочев отпор, он мора не само да прикупи потребна средства,