Ratnik

124 РАТНИК

Да ли је ово поверење у данашњим приликама оправдано или не, то је титање, и то питање има у толико већег значаја што се има разлога посумњати, да ће једно исто лице, па ма какве оно интелигенције, ерудиције и личног искуства било, имати довољно одабраног и критички проученог материјала за потпуну и правилну обраду поверенога му задатка. Ово у у толико више, што је рат дуго трајао, али не свуда под свима условима ни по истим методама, те је за напред речено време стварно било немогуће прикупити и средити сав потребни материјал, из којега би се могла извући осноза за ова правила. Нарочито је овде у питању, да ли је овакво једно лице довољно јако да се еманципује од субјективнох погледа на чињенице и, најзад, да ли је оно било на таквим местима, да је и лично прошло кроз разне фазе и кризе борбе и непосредно осетило све оне утицаје, које борба производи на физичку и душевну снагу бораца и старешина или је то лице указано му поверење задобило темељним познавањем борбе из стручних дела наших и страних, што би довело до копије или компилације правила, а то би опет било од огромне штете по углед највиших војничких фактора, који су своју дужност пренели на једно лице па чак и допустили му, да на овако важним правилима стави и своје незваничне иницијале.

Џрелиставајући ова правила, на жалост, увидели смо, да овде немамо посла са једним оригиналним радом, заснованим на нашем искуству и саображеним нашим средствима и потребама, већ са скоро чистим преводом француског поверљивог „ЈазфисНоп ргомтзојге зиг [е сотбај оНепз дез ренез шпнез“, из године 1919, а које је писато под нарочитим околностима и обзиром на.потребе велике и у срествима богате француске војске; Које и ако могу ипак не морају бити идентичне са данашњим приликама и потребама наше којске.

2) Начин на који се ова правила уводе у живош. Правила су, противно досадањој пракси и чл 6. Закона о Устројству војске, скоро анонимна. Нема Указа ни потписа Врховног Команданта Њ. В. Краља ни према-потписа одговорнога министра, па ни ознаке времена од када ова правила ступају у живот.

На стр. 1. ових правила, у уводу, поред осталог у претпоследњем ставу стоји:

„Ове измене и допуне имају се сматрати као саставни део „пешадијских егзерцирних правила“ Ф. Ђ. Бр. 3612 од 24.-1У -1909. године и по њима ће се одмах изводити обука“.

Овај је став категорички, звучи као наређење, које има безусловно да се извршава. Међутим, као што напред рекосмо, нема потписа надлежних фактора, а при том не постоји никакав специјалан упут нити какво наређење за примену ових правила, која би била потписана бар од инспектора пешадије. — Према томе настаје питање: ко је тај, који овако на-