Ratnik, 01. 01. 1923., str. 57

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА У РАТУ НА МОРУ 5

наиме у 11 сати команданта прве лаке дивизије крстарица, типа „Вигпипсћет“ (Бермингхем) комодора Ооодепаџоћ-а (Гуденофа) и команданта оклопљених крсташа вицеадмирала Бити-а о својој позицији и положају, на што су се оба дела флоте упутила према означеном месту борбе и то први са северо запада, потоњи са запада. После кратког боја са лаком дивизигом крстарица, била је крстарица Мајнц, након што јој је био оштећен кормиларски уређај, торпедом крстарице Фарлес, — која се са флотилом разарача такође боју прикључила — потопљена. Мајнц је могла још предати вест о назочности крстарица и бојних крсташа,

Енглеска бетл крузер сквадрон, која се састојала из пет бојних крсташа, лежала је пре подне 30 миља северно од низоземске обале, да у случају потребе заштити флотилу и мање крстарице, Вице адмирал Бити, размотрив по добивеним вестима целу ситуацију. похитао је 12 сати 30 мин, пуном паром према истоку. Овако пловећи опазио је у 13 сати 15 мин. већ поништену крстарицу Мајнц и окревуо према североистоку. У 13 сати 30 мин. опазио је спреда на левој страни крстарицу Келн, а у 13 сати 56 мин. на десној страни са бока крстарицу Ариадне. Са два плотуна поништио је бојни крсташ „Поп“ (Лајон) крстарицу Ариадне, нашто је Бити окренуо курз и у 14 сати 35 мин. такође са два плотуна поништио крстарицу Келн, која је кушала иза Битиеве линије побећи. Крстарицу Страсбург, која је била 4 миље западно, држали су Енглези најприје ва властити брод, а када су пловећи у противном курзу помоћу пројектора захтевали легитимирање од Сстрасбурга, успело је истој у магли умаћи.

Тек у 14 сати 35 мин, добило је немачко водство први пут од крстарице Страсбург јасну вест о назочности бетл крујзер сквадрона, нашто су и немачки бојни крсташи изашли; кад су исти у 16 сати стигли на место боја — нису више викога нашли.

За време ових догађаја — који су за обавештајну службу веома псучни: — изменили су Немци 208 радиодепеша. Но сви стратегијски проблеми обавештајне службе компликују се веома због радиосшаница, које – служе за одређивање смера. То су наиме радиостанице за пријем, које имају уређај, помоћу којег могу врло прецизно да одређују смер, у коме се налазе радиостанице, које дају знаке или вести. Ове овако удешене и добро смештене станице, које су мећусобно жицом спојене, мере истодобно смер одакле звуци давајуће станице долазе. Унесу ли се ови смерови на поморске карте, добије се тачно позиција брода који шаље радиодепеше. Стога: морају бродови, који у мору телеграфи-