Ratnik, 01. 01. 1923., str. 62
56 "РАТНИК
пријатељ, каји их чита или слуша не може распознати њихов систем. Ови „тајни знаци распознавања“ морају се у одређено време мењати, а њихова израдња и издавање спада —“ као важна задаћа — у делокруг обавештајне службе.
Знаци распознавања дају се обично оптичким путем. У појединим случајевима, као за време магље, или кад се опази дим брода, који је још под хоризонтом, измењиваће се знаци распознавања радиографски.
Овамо спадају и знаци, које бродови воде дању за време боја, да би се властити бродови међусобно боље распознавали. Из овог разлога настао је у пријашње доба обичај, који још и данас постоји у свима морнарницама, да бродови за време боја воде тако звану малу заставну галу (т. ј. на вршку сваког јарбола, води се народна застава). У модерним поморским биткама, које се воде данданас на јако велике удаљености, не испуњају више народне заставе — које су и често сличне — ову задаћу. Тога ради предлаже н. пр. командант енглеског бојног брода „Нептун“ у своме извештају о битци код Јутланца, да енглески бродови воде у будуће на вршку првог јарбола црвену енглеску трговачку заставу — јер је веома тешко белу енглеску заставу — нарочито према магловитом залеђу — разликовати.
Енглески разорачи водили су за време ове битке црну заставу, а немачки разорачи црвени пламенац.
Осим тога мораће се израдити и она средства, помоћу којих ће: се моћи распознавати опажени објекти Овамо спадају табле са силуетама властитих и страних бродова помоћу којих се могу агносцирати сви бродови.
Ток битке на мору овиси у битности о размеру артилерије'и брзине обих противних сила. Помоћу веће брзине може се изабрати удаљеност, на коју се жели одржати бој а и позиција према противнику.
Обична и највише уобичајена формација за време борбе је бразда, (т. | један брод плови иза другога), или стрме поступичне линије.
Флота, која располаже већом брзином, настојаће да доведе своју бразду (линију) попреко противниковом смеру, јер противник може у том положају да искористи само један становити део своје артиљерије, дакле је у артиљеријско неповољном положају (Т-позиција). Овој неповољној ситуацији избећи ће непријатељ тиме, што ће мењањем курза ставити опет своју линију паралелно противниковој. Понови ли се више оваквих маневара, добивамо тако звану сломљену линију курзева, која је „карактеристикон“ у модерним поморским бојевима.
Неповољна позиција може се и исправити, ако све лађе које плове у бразди (линији) истодобно окрену курз за 180".