Ratnik

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 121 гваздуху, донде се онај први користи у исто време и тежином и ваздушном струјом (ветром).

Има, међутим, више начина за коришћење ветром ради „одржавања авиона у зраку. Прво пилот може да ухвати усправну струју одоздо навише кад се она појави, као што бива ту пустим равницама. Затим има наглог ветра, виора. Познато је да је вертикална компонента, која одржава авион у лету, сразмерна у“, узимајући да је у брзина авиона при мирном ваздуху. Ако је ваздух у кретању, компонента ветра (у овом „случају бочна снага) може се комбиновати са у да би се по„већала. Ако, на пррмер, ветар повишава брзину у од 20 на 25 метара у секунди, одржавајућа снага, која је била у==20-=400, "биће у:==25"==627, а то значи да се повећала са преко 30/. Сем тога, мора се узети у обзир и угао правца ветра на дотичну површину. Ма какав био резултат, излази, ца узимање у рачун ветрове снаге ту игра важну улогу. На жалостни нагли ветрови ни струје не јављају се пилоту помоћу сигнала на сту"бићима, и потпуковник Ренар страхује, да ће проћи још доста времена док човек стекне осетљивост птице, која тако добро уме да се користи ваздушним струјама. — Други предавач, г. Рене Кентон, међутим не дели то гледиште. Он, ослањајући се на своју тезу, наводи могућност многобројних прилагођивања и преправака код летења са једрилима, а које су и предузимали пилоти успешно, јер раније, пре тога, нису се могли одржати у ваздуху више од неколико минута

Пошто је изнео суштину летења са једрилима он је на'гласио све користи његове; уједно је поменуо и психолошки интерес Француза у овој ствари, у којој су они задобили првенствено право проналаска. Важан је француски рекорд авија"тичара Манерола, који се одржао у ваздуху 3'" часа. Сем тога показао је, каква корист произлази и за мошорно летење из погледа и проучавања једриличког лета.

Авион са једрилима за сад може се стварно одржавати у ваздуху само својом лаком тежином, спретношћу (финоћом) и "савлађивањем некорисних отпора. Стога је он кокс.руисан као моноплан са јаким крилима искључујући кормањење без ути„цаја ваздуха, без ужарије и точкова за силажење на земљу. Предавач је упоређивао падање лопте у футбалу и нагласио је потрсбу савлађивања некорисних отпора, нпр. укидање точкова, који се употребљавају само врло кратко време при оп„лету и слету и ипак одузимају доста од моторне снаге. Тада, „нпр. авион тежине 150 кг. који би се спуштао брзином од |. на секунду, могао би се, теоријски узев, одржати у ваздуху, кад не би било некорисног отпора, и помођу мотора од свега :2 кс. дајући потребних 150 кгметара у секунди