Ratnik

ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ — 145

циљ формирање и спремање будућих старешина и војсковођа. Изузетак свакако у том погледу не чинимо ни ми. Историји ратова и у нашој Војној Академији увек је се поклањала она пажња коју она с разлогом и заслужује. Војна теорија, разне њене доктрине само се примерима узетим из ње могла солидно потврдити. Она је служила, а то ће и у будућности бити, као најбоље врело одакле ће се црпсти поучни примери за изучавање и стулију ратне вештине у опште.

Имамо уверења да ће књига коју овде желимо приказати, пружити нашим читаоцима пуно корисних поука, правилних погледа и резона у истакнутом питању. Пажљив читалац 3адржаће своју пажњу на многој страници ове књиге. Ма ћемо трудећи се у што збијенијем изводу а следујући за главним пишчевим мислима изнети садржину ове поучне књиге. Књига има четира одељка чији су наслови ови: циљ и корист војне историје, шешкоће и методе, криза историје и предавање исшорије у војним школама.

Са неколико извађених цитата од истакнутијих војсковођа писац одмах у почетку потврђује важност изучавања војне историје. Фридрих Велики, Наполеон и Молтке, да не наводимо остале, најбоље су изнели од колико је значаја студија историје, Наполеон је казао: „Тактика еволуције, инжињерија и артиљерија могу се изучити из уџбеника скоро као геометрија, али знање праве ратне вештине стиче се само искуством и и студијом историје ратова и битака великих војсковођа“ Зато он и препоручује читање и прочитавање осамдесет и осам битака које се морају узети за образац. _

Улазећи изближе у расматрање питања која су у вези са историјом, могу се констатовати извесни недостаци, слабости како то писац назива, али које ништа не умањују корист њену У толико више искачу интелектуалне и моралне добити, које се добивају изучавањем војне историје, а неминовно потребне за васпитање свију официра. Под тим треба разумети да се код официра студирајући ратове рађају идеје, методе час свесне, често не свесне а које ће му помоћи при решавању ратних проблема. Независно од оваког вежбања духа историја пружа директним изучавањем принципе и иачине чиме официр стиче сигурност. Само, с разлогом се то понавља, у прошлим ратовима, у биткама великих војсковођа не треба тражити решења која се могу применити на случајеве који ће се у будућности појавети. Форме рата се појављују тако различите да се никад неће наћи аналогних случајева. Али зато ће се моћи да стекну практичне користи, примене из прошлих догађаја. Ако официр који изучава историју, и историк који је пише, констатују сталан однос који се понавља између изве-

РАТНИК, св. 11 1923. 10