Ratnik

14 ВАВ ЕЈИЈК

Јужној Угарској, према једном звавичном немачком извешћу, биле су сумњиве офанзивне моћи. .

Немачка Врховна команда после потписа конвенције у Плесу отпочела је најозбиљније проучавање операцијског плана за пројектовани напад. Она се овом идејом занимала још одавна, јер је један број најбољих немачких ђенералштабних официра /ош од раног пролећа испитивао најтачније ситуацију на обалама Саве и Дунава. Припремни послови на овоме делу тако рећи били су довршени до потписа конвенције. Овим пословима руководио је ђенералштабни пуковник Хенч (из саксонског ђенералштаба, за време операција је био квартир-мајстер у штабу Макензеновом). Немачке релације са похвалом истичу рад овога ђенералштабног официра. Њему припада заслуга што је огромно војничко предузеће: прелаза Саве и Дунава, успело сјајно без изненађења и инцидената. На лицу места извршили су немачки ђенералштабни официри: избор заклона за концентрацију трупа, места за батерије, места за прелазе, предвидели мостови материјал, описали препоне на које ће трупе по прелазу наићи, предвидели базе за снабдевање и прорачунали количине муниције и хране.

Немачка Врховна команда веровала је да ће са Србијом брзо свршити. До овога закључка довеле су је ове чињенице: Србија је располагала по рачуну немачке Врховне команде само са 190 –200000 људи (Српска је војска заморена дугим ратом и десеткована разним болестима. Савезници против ње дижу гошово два пута већу снагу, више од 350.020. Трупе савезвичке далеко надмашују Србе војничком вредношћу. Поред овога једно моћно средство, које ће за Србе бити изненађење и коме они вероватно неће моћи одолети, то је ја«а тешка артиљерија и бацачи мина.

Још једна срећна дева по савезнике, што имају најповољнију операцијску основицу, коју је забележила и сама ис:орија ратна: п ш.уно одухзашну Србија је била обухваћена са запада Босном севера Војводином, а са истока Бугарском. Остаје јој само слободна оступница на безпутну Црну Гору и Арбанију и једина веза са иностранством, железница „долином Вардара.

· Српска војска имала је бити стегнута гвозденим обручем, она се имала напасти попут бујице, те јој не дозволити да „некористи централни положај и дејство по унутрашњим операцијским правцима. Да би се обезбедили од сваке евентуалности, мада број железничких пруга у Србији и њихова саобраћајна моћ и сувише је слаб за такву деликатну операцију, као што су операције на три фронта и дејство по унутрашњим опера-

.