Ratnik

ПРОПАСТ СРБИЈЕ 23

лаби француски одреди око 5..новембра неодлучно вуући се допрли су јужно до Струмице, где су их енергично напали делови ||. бугарске армије и бацили на Вардар. Овај слаби француски покушај убедио је централне силе, да су Срби остављени својој судбини. Французи, и доцније Енглези, заузели су положаје прво на десној па на левој обали Черне западно од Кавадара, на десној обали Вардара до Мировче, наслањајући десно крило на Дорјанско језеро (сл. В) У овоме

ПОВЛАЧЕЊЕ ФРАНЦУЗА И ЕНГЛЕЗА КА СОЛУНУ,

Моајљел лимаја гавдеух твупа

те #витово товеачење им“ ма чонцу децемона 7935.)

положају око половине новембра остали су да посматрају» последњи чин српске драме. Према овим енглеско-француским трупама стајали су слаби делови [|. бугарске армије, држећи их у шаху.

План једног заједничког напада на ове антантине делове, под командом Макензеновом, био је више пута предмет дискусије у немачкој Врховној команди. Крајем новембра по си„гурним извештајима Антанта је намеравала напустити Солун. То је био згодан тренутак да се постигне један од већих успеха политичког и војничког значаја. Да се за ову офанзиву употребе немачке и бугарске трупе није било могућности. У долини Вардара која је била опустошена, нису се могле исхранити ни бугарске трупе, нити им се дотурити неопходне потребе због покварене железничке пруге и рђавих путева. Са овога разлога Немци су препоручили „Бугарском Врховном Војном Вођству“ да сами искористе ову згодну прилику. Бугари нареде својој !!. армији да 5. децембра нападне енглескофранцуске трупе и баци их Солуну. После слабога отпор антантини одреди повлачили су се у нереду Солуну поседајући