Ratnik

|

1

24 РАТНИК утврђене положаје у његовој околини, које су утврдили још у октобру. П. бугарска армија по жељи немачке, Врховне команде није гонила преко грчке границе. |

Даље операције Солуну највише је препоручивала аустроугарска Врховна команда, али пошто она није имала средстава да стави на расположење за то, а Немци и Бугари постигли су своје циљеве, то је овај напад остао неостварен.

Строго узевши даље операције Солуну могле су довести само до компликација између централних сила и Грчке и до озбиљних несугласица између Бугарске и Аустро-Утарске, јер је Солун за обе имао јаку привлачну снагу. Размирице између њих отпочеле су још при првоме додиру аустро - угарских и бугарских трупа. Врховна команда аустро-угарска горко се тужила на дрскост Бугарске и њену грамзљивост за земљом. Са друге стране Немцима није ишло у рачун да се пажња АустроУгарске привеже за Балкан, јер би на тај начин занемарила друге фронтове и, најзад, отеране Антантине снаге појавиле би се на немачком западном фронту, те би било више штете но користи од оваког напада.

Са ових разлога немачка Врховна команда наредила је да се устали фронт и следећи распоред:

[. бугарска армија под командом генерала Бојаџијева, две пешачке дивизије, једна коњичка бригада и један немачки одред од Охридског Језера преко Битоља дуж грчке границе до према Прилепу. Ова армија заштићава десни бок одредима код Дебра и Елбасана.

Немачка армија, под командом генерала артиљерије Уоп Сајму иа-а, две немачке пешадијске дивизије и пола бугарске на грчкој граници од Натја до Беласице планине северно од Дорјанског Језера.

Позади ове армије општа резерва, немачки алписки корпус, код Велеса и Штипа.

П. бугарска армија под командом генерала Тодорова са трима бугарским дивизијама на линији: Струмица — Јеникеј Петрић — Неврокоп.

Остале немачке трупе биле су на одморишту у Јежно Угарској.

Из маневарског рата прешло се у позицијски. Немци су се трудили свима силама да Вугарима који по своме темпераменту, недовољном образовању и опреми нису навикнути на позицијски рат, пруже опсежне потпоре. Што није било у овоме успеха Немци веле, да је главна кривица незнање језика, те је тешко ишло споразумевање учитеља и ђака.

На овај начин Немачка се одужила Грчкој, а нарочите краљу Константину, не доводећи га у тежак положај. Немачкој