Ratnik

158 РАТНИК

За постављање митраљеза у некаквом заклону потребна је велика висина. Послуга мора бити бистра, храбра и енергична; према томе не може се сваки војник чете употребити у послузи ручног митраљеза. За успешно дејство потребне су поред муниције знатне количне воде, зетина и резервних делова; треба дакле доста носилаца услед чега је борбена групица сувише велика. Поред тога, ручни митраљез је сувише тежак (28 кгр.) а и носиоци воде, муниције, резервних делова оптерећени су са 24 кгр. Најбољи доказ за то да је овај митраљез сувише тежак јесте да су четама додата кола. Али овакво решење је у савременој војсци немогуће. Кола не могу да прате чету. у борбу, а у извесним крајевима уопште нису у стању да прате пешадију. Из свега овога излази, да ручни митраљез Шварцлозе м7/12 уопште не представља добро оружје, а никако аутоматско за борбену групицу. Стога предлаже писац, да се овоме митраљезу опет врати његов доњи построј, и овакав, тешки митраљез употреби, као и остали у митраљеским одељењима. Борбеним групицама, пак, треба доделити савремено аутоматско оруђе које би имало све потребне особине и одговарало у потпуности своме задатку. Реформа француске војске од капетана Б. Цаска. — Развштак ческе војне књижевности од Дра. Рудолфа Чарна. Изложена је сва доста скромна ческа војна књижевност од најстаријих историских докумената. Најинтересантнија :су правила војне службе из доба ратова за самосталност у средњем веку (прописи Јана Хајка, Јана Жишке и др) од којих су најстарија писана 1413. године. — Аутомобилизам у нашој војсци од инж. Карла ' Мајера. Из овог чланка доносимо само статистичке податке о аутомобилизму у чсл. републици. Крајем 1921. год. било је изузев војних 4276 путничких, 1491 теретних, 80 санитетских аутобила и аутобуса, 218 трокачница, 1998 мотосикла, свега 8063 аутовозова од којих су 3927 производ домаће индустрије. Укупна тонажа теретних аутомобила износила је 7650 тона. — Кратак нацрт развитка и дејства чех. легије у француској од ђенералштабног пуковника Зденка Јежка. — Војска у домовини и на страни: О далеконосним топовима који су бомбардовали Париз од капетана инж. К. Мареша. Амерички артиљериски официри успели су да прикупе извесне податке о овим топовима који су конструисани од инж. Раусенбергера и саграђени у Круповим заводима у Есену. Почетна брзина ових топова била је. 1500—1600 м (за даљину до Париза од 110 км довољно би било 1350 м). Брзина при упаду зрна 700 м, трајање летења око 3 мин. Гађано је под углом од 559 да би зрно брзо стигло до ређег ваздуха. Који је барут узет није познато, свакако један од