Ratnik

"ПРЕГЛЕД ЛИСТОВА И ЧАСОПИСА

» Хојепзке КохМеаду. — Јун 1922. Наш ручни митраљез као аушомашско оружје борбене трупице од штабног капетана Евжена Рипа. Писац бави се питањем наоружања борбене групице и долази до закључка, да садање аутоматско оруђе борбене групице хел. војске, ручни митраљез Шварцлозе м7/12, апсолутно не одговара своме задатку. Наводи и закључци пишчеви су врло интересантни и за нас стога што је тај митраљез заузео у нашем наоружању исто место као иу чел, војсци, т.ј. место аутоматског оруђа борбене групице (десетине). Писац каже у главном, пошто је изложио особине које треба да има аутоматско руђе борбене групице: Ручни (лаки) митраљез Шварцлозе м7/12 већ за светскога рата Није одговарао своме задатку ни у митраљеским одељењима ни у водовима стрељачких чета. Био је само израз очајне тежње, да се појача ватрена моћ и подигне морал пешадије средством које је било при руци. Одличноме митраљезу Шварцлозе м7/12 одузет је сав доњи построј, који је основ прецизности и ефикасности митраљеза, и надокнађен је прво дрвеном, сасвим немогућом дашчицом и доцније железном троногом, и тако је створен „лаки“ ручни митраљез. Лака, слаба тронога узела је митраљезу све: стабилитет, прецизност гађања, лакоћу управљати и могућност прилагодити се земљишту. Лаки митраљез или чак аутоматско оруђе за борбену групицу тиме није створен. Сем брве паљбе овај ручни митраљез нема | ниједне од особина које су неопходне за аутоматско оруђе борбене групице. Ватра није ефикасна морално, јер јој је слабо физичко дејство. При гађању љуља се и тресе митраљез толико да ни најбољи нишанџија није у стању да њиме управља. На даљини већој од 500 корака не може бити ни говора д успешном гађању. Тронога дозвољава само став за који је сувише висока. Нишанџија мора се дизати на лактовима да би могао нишанити, што веома замара. Њена се висина не може мењати, због чега је у неким случајевима (висока трава) нишањење немогуће. Гађање узвишених мета или дуж нагиба је проблем који се са овим доњим постројем не може решити.