Ratnik

110 РАТНИК

по дубини. А како је ради особина аутоматског оружја потребно да између десетина постоји растојање од 20 метара, значи да ће ширина фронта износити од 300 до 500 метара.

Офанзивна способност батаљона, т. ј. његова могућност да, водећи рачуна о јаким срествима којима располаже, напредује у напдаду, процењена је на 2 км. од прилике.

Борбене формације. — Линијске формације за време рата доживеле су потнун слом, и ако су задржане оне које су најзгодније и мање изложене. Извесно је да су својом једноликом расподелом снаге и претежно фронталном акцијом умањивале еластичност маневровања.

Додир лакат стварао је војнику рђаву навику. Коначно је линија као све беспрекидне формације много изложена, нарочито ватри аутоматског оружја које коси. Било је потребно да се та формација покида, да се изломи на мала одељења и да се њима даде аутономија и еластичност, што је неминовно за брзо и агресивно напредовање, које мора да је главна карактеристика мањих пешадијских јединица у данашњој борби.

Рат је показао, да ток борбе проузрокује, нарочито у зонама малих дистанција, спонтано и према приликама формирање борбених група, које се скупљају око кога храброг друга, заповедника или аутоматског оруђа.

Служећи се тим принципом, доћићемо на природан начин до стварања најмање фракције пешадијских јединица до десетине. Тако ће ове групе, пошто се распореде како треба, потпомажући се узајмно, стварати развијену паљбу, иза којих ћемо имати појачања чете или батаљона или резерве распоређене у дубину према терену и ситуацији. У тој формацији биће и малих топова и тешких митраљеза, постављајући их као засебна оруђа за дејство или групишићи их највише по два вода (секције).

Замерке које се чине. — Три су врсте замерака које се чине батаљону типо: прва је органска, друга тактичка а трећа морална.

Првом замерком се тврди, да ће услед многоврсности разних елемената у случају тежих губитака, бити тешко надокнађавати исте. Али ту примедбу побија правило, које предвиђа индивидуалну обуку војника. Сви војници без разлике морају знати употребу и руковање пешадијског отужја и према томе, не само да не може бити застоја у функционисању, него се у случају наглих губитака могу привести и војници других родова оружја за попуну пешадије.

Тактичка је замерка, да је дата ватри већа важност него удару. Али је рат показао да удар прса у прса не доноси ништа до некорисно клање и да се ни једна јуришна акција не може остварити без јаке ватрене акције. С друге стране пак, три чете лаког оружја у батаљону, сачињавају компактну ударну масу.