Ratnik

САВРЕМЕНА АРТИЉЕРИЈА 3

Особина артиљерије јесте та, што је са оствареном покретљивошћу артиљеријске ватре, дата командантима могућност да лако, моћно и брзо интервенишу у борбу.

в). Покретљивост.

Покретљивост материјала даје могућност, да артиљерија дејствује у маси, да се на извесној тачци брзо прикупи велики број оруђа; а кад се томе дода, да овде участвују и оруђа маневровањем путања са других положаја, ова се особина још и појачава.

Покретљивост можемо расматрати са две тачке:

Ако треба извршити велико померање с једне на другу тачку истог бојног поља, или с једног бојног поља на друго, друмом, жељезницом или водом, онда је то стратегијска покретљивост.

Ако на истом бојном пољу треба концентрисати јединице мањим покретима, померити артиљерију унапред преко испретураног земљишта, да би смо сломили непријатељски отпор, на његовим отпорним линијама масирањем топова, то је онда тактичка покретљивост.

Са једним истим материјалом, често је немогуће остварити оба горња начина покретљивости.

Артиљерија која се носи на аутомобилима или вуче трактерима, због начина вуче не може се много удаљавати од путева, али зато има велику стратегијску покретљивост.

Моћ и покретљивост били су дуго два противречна услова. Према успоменама из рата о страховитом дејству артиљерије, изгледа, да се превага увек давала моћнијим топовима него ли покретљивијим, али после рата, под утиском вежби на великим маневрима у Француској, преовладало је мишљење, да се искористе техничка усавршавања, те да се нарочито повећа покретљивост материјала, зато је калибар пољских оруђа почео да се смањује.

Али, у току светског рата наишао је један нов елеменат који је артиљерија испробала пред свршетак непријатељства, а то је бескрајни ланац (гусеница) помоћу кога се и најтежи калибри могу померати по разноликом земљишту. Предњи точкови су глатки, а задњи у виду гусенице (бескрајно платно) од гуме, не од гвожђа. Добри су за свако земљиште. На овај начин, изгледа бар, да ће бити решено питање тактичке покретљивости артиљерије.

г). Уништење и неутралисање.

Артиљерија својим дејством уништава или неутралише.

Уништење циља јесте крајња сврха артиљерије, али потпуно уништење ретко је могуће, јер захтева велику количину муниције и потребно време, а то смета особини изненађења артиљеријском ватром.