Ratnik

6 РАТНИК

квог даљег резоновања ни дискусије. И, ваља знати, да су баш овакве масе простих и неписмених људи, задахнутих једном идејом и готових да за њу и умру, решавале сва крупна питања из светске историје: стварањем нових вера, оснивањем нових држава подизање и политичких и верских револуција ит. д. Интелигенција, философи, песници и уметници нису никада решавали овако крупна питања.

Данашњи цивилизовани народи налазе се у критичном периоду историје. Старе идеје, које су некада владале светом, па међу њима и идеја религије, изгубиле су свој негдашњи утицај; нове идеје нису још формиране, или нису ухватиле корена. Дискусија је дакле слободна, а са њом и истраживања и лутања. У духовима влада анархија, јер нема идеја, које ће их водити у животу.

ж ж ж

Како ли стојимо са народном душом и које су то идеје, које је оживотворавају 2

У Средњем Веку, пре пропасти наше државе и у Србији су владале идеја религије и идеја феудализма, као и у осталој Европи.

Међутим идеја религије није била толико јака, да би се могла мерити са огромним верским фанатизмом, којим су били у то време задахнути Турци. Бујица њихове верске идеје, подржавана високом војничком цивилизацијом, рушила је све пред собом. После труле Византије, чији су грађани, још више него Римљани, били изгубили све добре карактерне особине, почеле су падати једна по једна балкалнска држава под ударцима Османлија. Почетак рушења Србије био је на Марици, а главни ударац јој је задан на Косову; после Косова она је животарила још скоро читав век, док најзад у другој половини 15. века није престала сасвим да постоји.

Феудална властела Србије уништена је, а тако исто и ондашња наша цивилизација. Прост свет се повукао у села и планине, чувајући верно и ревносно своју религију, која је одржавана и по манастирима. Идеја религије продужила је дакле да постоји, и то у јачој форми, пошто је била идентификована са народношћу.

Поред идеје религије, појавила се одмах и идеја ослобођења. У својој повучености, прост српски народ, и ако непродвеју и неписмен, није ипак изгубио сваку везу са психичким животом. Без књиге и без много писмених људи, он је живео на својим традицијама, опевајући их уз гусле у народним песмама, или препричавајући их у народним приповеткама. У њима је опевана стара српска слава и на њима је заснована нова идеја ослобођења. О њима су мајке певале деци у колевци, њих је