Ratnik

26 РАТНИК

односе и нарочита срества и методе за одржавање реда и дисциплине. Што се пак тиче садржаја уредбе о војној дисциплини, то пуковник г. Дабић сматра да једна уредба о војној дисциплини садржи прописе који нормирају право и употребу дисциплинског кажњавања (стр. 33. последњи пасус).

И у овом се питању колосално не слажем са пуковником г. Дабићем. Јер док пуковник г. Дабић сматра да уредба о војној дисциплини садржи само прописе који нормирају право и употребу дисциплинског кажњавања, дотле ја сматрам баш обрнуто, да дисциплинска уредба не сме да буде само средство за кажњавање, већ на првом месту средство за васпитање. Сем тога уредба о војној дисциплини треба да регулише односе, право, власт и дужности претпостављених и старијих према потчињенима и млађима, и обрнуто однос, дужности и права ових других према првима, као и однос између равних.

На жалост наша дисциплинска уредба је у овом погледу сувише крња, те би се за њу с правом могло рећи, да је само средство за кажњавање. Па стога сигурно пуковник г. Дабић замишља да дисциплинска уредба треба да садржи прописе који нормирају право и дисциплинског кажњавања.

Дакле као што рекох пуковник г. Дабић, као судски официр, сматра да је дисциплинска уредба средство за кажњавање, ја пак као стројни официр да је она средство за васпитање и као сродство за васпитање тек у крајњем случају треба да се лати кажњавања, јер ја сматрам да се не васпитава само кажњавањем, већ је казна последње и крајње помоћно васпитно средство.

У суштини пуковник г. Дабић и ја размимоилазимо се у томе, што он на уредбу о војној дисциплини гледа правничким очима, а ја само са педагошке тачке гледишта.

Према томе, ако је исправно моје гледиште, да је војна дисциплина само једно помоћно васпитно средство и да уредба о војној дисциплини треба да садржи сва средства за васпитање онда ми изгледа потпуно неоправдано гледиште пуковника г. Дабића да морнарица захтева своју засебну уредбу о војној дисциплини.

Г. пуковник Дабић на страни 34. изразио се да морнарица потребује „нарочиту дисциплину“.

Мени не изгледа ни то тачно, да може постајати нека наророчита дисциплина, Т. ј. ако је реч о васпитној војној дисциплини.

У ширем смислу узето заиста постоје разне врсте дисциплине као домаћа, друштвена, школска, партијска, хируршка и 1. д. али за то само једна једина војна дисциплина. Према томе идеја о некој засебној уредби која би садржавала неку засебну дисциплину и нарочите дисциплинске односе у једној истој војсци налазим да је погрешна и неоправдана и не може да опстане са педагошке тачке гледишта.