Ratnik, 01. 07. 1923., str. 70

64 РАТНИК

гасова, а сва та одбранбена средства падала су под жрвњем борних кола.

Дотле високи морал немачког војника срозао се појавом борних кола и зато је од Немапа добио назив: Зећгескептавеће. Лудендорф и остали немачки војнички ауторитети у својим мемоарима признају, да су борна кола била најопасније оруђе, које су Савезници иставили пред Немце. То се у осталом, види и из упута немачког за одбрану против борних кола Мегмепдипо ипа Векатртипо дег Тапкз, у коме се на једном месту каже: „На великом борбеном фронту, за артиљерију борба против борних кола најважнија је“... Затим излажући начин борбе против 6. к., вели на једном месту подвлачећи ово: „Само једно чврсто организовано гађање артиљерије против борних кола, може шмати изглед на успех. С тога мора постојати један општи споразум, да све батерије, са свима или са појединим оруђима, чим спазе борна кола, морају их ставитп, под што јачу ватру...“ Даље немачка команда наређује чак и батеријама најтежег калибра да дејсвтују непосредним гађањем, кад им борна кола дођу у близину. Из ових навода, што их цитирам из немачких правила и упута, види се да борна кола сматрају као најважнији циљ артиљерији за гађање, из чега излази, да су Немци сматрали борна кола за опаснијег противника, него ли и саме јуришне таласе пешадије.

У позадини немачког фронта, образоване су нарочите школе за борбу против борних кола, кроз које су пролазили и вежбали се не само артиљеријски официри, већ и најбољи и најкуралжнији пешаци у нападу на борна кола подилажењем у мртав простор, који ове направе имају у величини 10—12 мт.

Борна кола бар код наших савезника Француза дала би и веће резултате, да су имала за собом француску пешадију из 1914. године. Дуготрајни рат деморалисао је људе. Појава борних кола пада у другој половини 1918. године, када је француска и британска војска била на ивици заморености и носила уверење блиског мира, те је се појединац чувао, да се одржи још који месец, још који дан, како би ускоро уживао благодети дуго жељеног и сневаног мира, и стога се пешадија није хтела излагатипогибији чак ни онда, кад опасност није више ни постојала, благодарећи борним колима, која су терен очистила. Тиме се објашњава, што су борна кола морала по некад напуштати терен, који је већ био очишћен од противника, као што сам истакао случај код села Флескијера.

Противници борних кола истичу, како су у прошлом рату губитци направа били огромни, 50%. Та је цифра приближно тачна. Рачуна се, да је уништено и искварено око 4500 борних кола разних модела. Али те жртве у људству и материјалу