Ratnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈОВИЋ:

Одбрана Косова Поља 1915. године и заштита одступања српске војске преко Албаније и Црне Горе

(Свршетак)

3. Одбрана Качаничког и Кончулског теснаца са Скопском Црном Гором непосредно, а Косова Гтоља посредно.

У другом одељку своје књиге, господин војвовда је исцрпно и у свима потребним детаљима описао тридесетодневне мучне и непрекидне напоре, његове и његових трупа у одбрани Качаничког и Кончулског теснаца и Скопске Црне Горе непосредно, односно у посредној заштити Косова поља, — које је у нашим операцијама октобра 1915. године добио врло квелики управо пресудни значај, како са гледишта васпостављања везе са нашим савезницима у долини Вардар, тако и још више у погледу тежње непријатеља за овлађивањем Косовом, а у циљу спречавања нашег одступања једним још могућим правцем преко Албаније и Црне Горе.

Целокупан историјат овога питања, обзиром на општи развој догођаја у захтеву трупа Нове Области, садржи три периода: први је од 10-16. октобра, други од 16. октобра до 6. новембра и трећи период од 6-13. новембра, када је отпуштањем заповести за повлачење трупа Нове Области ка Скадру и Љешу, окончан рад на обезбеђењу одступнице наше војске преко Албаније и Црне Горе.

Перџод од 1о-16. октобра карактерише се поглавито тежњом команданта трупа Нове области, поправљање мучног стања у коме се његове трупе налажаху и за безусловно одржавање у нашој власти линије положаја, који се протежу од југоисточног излаза из Качаничког теснаца преко Скопске Црне Горе на Кончулени теснац.

“У времену заузимања Скопља од стране непријатеља, главна снага српске војске још се налазила на територији северне Србије, а њени одступни правци водили су право на Косово, које је на тај начин постало најдубљом њеном позадином. Код овакве ситуације, командант трупа Нове Области по паду Скопља сасвим је правилно ценио потребу и донео одлуку за

РАТНИК, св. УП. 1923 9