Ratnik

ЈУНАЧНИ СРБИ 17

Ти си био у мом селу 2 Да, прошао сам кроза њ. Да ли си видео моје 2

Не пада му на ум да су ове чарапе плод пљачке, да је његов заробљеник можда један од оних који су рушили његово село, осрамотили његове ближње......

Он је срећан, нуди свом заробљенику дуван, хлеб има и водећи га официру он гордо изјављује:

— Он је био у налем селу. Он носи чарапе нашег села.

Посматрајте сцене рањених који иду амбуланти. Два рањеника маршовали су цео дан као другови, стигну мети, седају и одпочињу разговор:

Колико имаш хлеба 2 пита Србин.

Ништа одговори Бугарин.

Како то, зар вам неваљалци Немци не дају ни хлеба! — И он части ра њеног свог заробљеника „Француским“ хлебом, конзервама. Виде се заробљеници у српским шињерима, у српској обући,

Слично поступање од стране Бугара и Аустријанаца према Србима не би ништа зачудило, јер су они ти који су освојили целу Србију и уништили читаву нацију. Они немају разлога за мрзост. Али оно што је сваком за дивљење то је држање Срба према њиховим џелатима. Држање не изоловано и индивидуално, него од масе српских војника. Кадшто се са чуђењем чује Србин позива бугарског заробљеника:

Еј, брате, дођи амо.

Чујмо шта вели српска песма спевана у последњем рату, коју пева сва војска, све што је изашло из Србије.

, Све што

„Тамо далеко, далеко преко мора, тамо далеко је моје село, тамо је Србија

Тамо далеко на обалама плавог Дунава, тамо је моја љубљена дрга.

На пустом Крфу усамљен седим ја

и тужно певам живела Србија“.

Ова му песма говори у хиљаду варијената о Србији, о ономе што је он у њој остаиво меланхолична као стара руска мелодија у њој има само љубави и туге, ништа друго до најчистијег патриотизма, најузвишенијег. Какво упоређење може се учинити између ове песме и нове бугарске химне, сву прожету мржњом и осветом: „Савезници лупежи,“ или немачка песма „Химна мржње '..Сукобиле су се две расе, два морала, два карактера.

РАТНИК, св. УП. 1923 2