Ratnik

==

18 РАТНИК

= ж ж

Једног снежног и мрзлог јутра пођосмо са командантом на реви пукова који су освојили незаузимљиве планинске положаје. Они су под оружјем, изванредни пукови, сјајни остатци непобедне војске, са њиховим заставама, свечани и тужни. Напред, са стране, позади њих уздижу се положаји које су они отели, искидане стене гранатама, ровови, гробови њихових другова, гробови њихових непријатеља. У даљини се профилује Кајмакчалан. Један од ових пукова, пре неколико месеци, суделовао је са нама у једном нападу. Ту познајем све официре и скоро сваког војника.,..,. Колико их је данас мало остало!

Али ови који су остали снажни су као стена и иста несломљива воља чита се на њиховом лицу. Пуковник им је проговорио неколико узбудљивих речи о њиховој слави, о Отаџбини, о пршлости и будућности Србије. И показа руком планине, планине које се напред уздижу и које још треба освојити. Бескрајан низ планина.

Мирна и озбиљна лица ових смелих људи, лица на која је утиснута нека врста свечане туге. Тада није више протекло од 20 дана од страшне борбе на Черни, од надчовечанских напора; сјајан остатак непобедне војске увек је на стражи, он је непоколебљив, готов на нова дела, за нову Голготу.

Пред нама имамо неизмерну моралну снагу која се може уништити, али која се не може ни савити ни поколебати. Они који су остали живи од једне срчане расе драгоцени су. Они се не могу проценити. Када најзад савезничка војска буде ушла у праву Србију, нико други неће моћи реорганизовати народност ослобођењу до само они који су од јунака преостали. Зато их ваља чувати по сваку цену, сачувати их у име правде, народности, у интересу општем. То је све што је од цвета народа претекло, у њима лежи залога будућности. Они су ти који имају око себе да сакупе све народне живе силе, и да створе Велику Србију.

/“ Срби су дали све. Они су дали више него су то могли, __ се“

ж

У Чернином лакту измешала се братска крв савезничких народа. Чувена кота 1050, гди се данас пролива талијанска крв, видела је на њеном темену српске, француске и руске пукове. Ту су они заједнички умрли и ту су они заједнички победили. У овим је се борбама саградила велика слава 2-ог 515 зуавског пука, чији су се неодољиви напади урезали у успоменама оних који су били сведоци тих догађаја. То је био први француски пук који је прво садејствовао са руским, а потом са српским