Ratnik

ЈУНАЧНИ СРБИ 19

трупама. Нема ни једног Србина који не мисли на њих са ентузиазмом и благодарношћу.

Пук је већ дуго био у првим борбеним линијама и участвовао је у јаким борбама, када је добио наређење да се придружи руским трупама. Ево шта о томе прича ђенерал Дитрис, командант руских трупа:

„Имали смо да нападнемо буграске окопе северно од Негочана када стиже зуавски пук. Налазећи да је уморна после бораба које је издржао и после мучног марша, оставио сам га у резерви. Али, сутрадан, командант пука, потпуковник Шисел изјави ми, да ни он ни његов пук неће да остану у резерви, онда када сви Руси буду били напред. Морао сам да се одазовем овој жељи и сутра дан је Шисел погинуо“. Напади пука били су изненађујући. Један од њих довео је више од девет стотина заробљеника.

Зуави и скоро сва француска артиљерија узели су учешћа у борбама код Битоља и у Чернином лакту.

Руски пукови са лудом храброшћу пошли су на напад про-

_иву још нетакнуте одбране од бодљикаве жице. Њихови маршеви на Биглу, на неприступачну планину, превазилазе сваку имагинацију. Ту су војници маршовали не добив леба већ чечетврти дан. Али главна снага целокупног овог напада били у Срби.

Маћедонијо, Маћедонијо... Када човек на те мисли колика су неизмерна гробља пред нашим очима. Колико нас је тамо закопала ужасна маларија. Гробља француска, српска,енглеска! Сад су се још додала гробља руска и италијанска. Ове опште муке за општу цељ, за узвишени идеал — за ослобођење српске земље — здружило је савезнике нераскидним везама.

ж " ж

Има међу њима још једна моћна веза, то су српска деца.

Сећам се када ми једног вечера на врху дивље српске планине, где беше подигнут један шатор пуковника српског команданта, у борбама очврсталог, овај рекао:

„Добио сам писмо од моје мале ћерчице. Она јеу Француској у једном француском лицеју. Пише ми: Оче, одговори ми на Француском. Ево она ме гони да учим под старост“.

И пуковник ми показа њено писмо, речник и граматику, а у његовим очима заблисташе сузе.

Несрећна српска деца растурила су се по свима савезничким земљама, али их нарочито има у Француској. Какве су невоље она претрпела! Страшно одступање преко Арбаније, гди су погинули њихови очеви и мајке, гди су погинули од глади и зиме десетинама хиљада несрећника; гди се пред њиним наивним очима јасно представљао сав бес који је људе захватио, гди су они морали да поднесу све беде које су убијале и опробане ратнике

2%