Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ

0 ХЛЕБУ [ Део т. Историјски подаци. — О постанку првих пекарница

имамо веома слабих података. Тврди се да су већ у прастара времена народи употрбљавали за своју исхрану зрна разних жита и то сирова. Као доказ за ову тврдњу могу се узети дивља племена, откривена у средњој Африци, која се још и данас хране сировим зрнима разних жита, док су ова у пуном цвету.

Развојем културе народи су култивисали и своју исхрану и почели су сирова зрна јести кувана, од прилике као што ми данас једемо пиринач.

По свој прилици дуго су времена стари народи јели кувана зрна, јер о томе пише историчар Плиније, да су се и стари Римљани дуго на овај начин хранили. Доцније су пржили зрна, млели их и ово брашно јели као кашу.

Што се тиче саме израде хлеба са квасцем, вероватно, да је и она била позната још у стара времена, јер је доказано, да је постојала код Египћана. При ископавању египћанских старина нађени су у њиховим гробовима веома лепо конзервирани хлебови, које су они остављали по упуствима своје вере, да би служили као храна мртвима. Ови нађени хлебови били су израђени са квасцем и без њега.

Није искључено, да су Египћани били први, који су употребљавали квасац за израду хлеба. Од Египћана примили су овај начин израде стари Грци, а од њих Римљани и то приликом војне експедиције на Персију, као што о томе пише историчар Плиније. Он каже, да су Римљани са собом повели у Рим старе Македонце, који су тамо основали прве пекарнице.

При ископавању Помпеје, поред осталих старина, пронађен је 1862. год, слари хлеб, који је анализирао г. де Гиса. Овај је хлеб изгледао као порозан угаљ. Анализом је утврђено, да је потпуне изгубио скроб и целулозу, док је сачувао азотне материје и соли, што доказује да су Римљани додавали со тесту.

О самом начину израде хлеба историја нам не даје никаквих позитивних података.