Ratnik

120 РАТНИК

Свако остало писмено наређење, акт или службено писмо којим се командиру чрте наређује да изврши одговарајуће наређење, овај би имао да врати кратким путем, без увођења у деловодни протокол са извештајем да је наређење извршио, да ће га извршити или да одговори у смислу добивеног наређења.

Чим отпадну по четама деловодни протоколи и уђу у употребу службене администрације телефони или кратки, усмени пут службеног споразумевања, — администрација је већ тим самим и упрошћена, а општа ствар у томе много добила.

Чете би могле да задрже само поверљиви деловодни протокол на коме би и даље радили лично командири чета, са том само променом, да то буде у правном смислу речи поверљиви деловодни протокол, јер се из искуства на пракси зна да маса ствари које пролазе кроз поверљиви протокол немају стварно ничег поверљивог у себи.

Да би се са друге стране обезбедила до максимума обука и васпитање војника, потребно би било поред овога учинити још један напор, можда мало тежи у смислу формацијских промена, но са таквим ефикасним резутатима по обуку, — да вреди и ово истаћи.

Познато је свима официрима колико кочи правилну и постепену обуку питање „расхода“ војника о коме је мало раније у овоме напису било тречи.

Да се ова велика тешкоћа отклони и да се створи могћност да командири чета увек и у свако време имају све своје војнике на расположењу искључиво за обуку, — потребно је формацијом предвидети при сваком пуку по једну „Неборачку чету“.

Ова Неборачка чета или би се тако и звала, или би носила последњи по реду број чете у пуку.

Регрутовање ове чете вршило би се на тај начин, што би војни "окрузи све обвезнике без разлике способности за службу слали пуку, у коме би нарочито за то одређена комисија све неспособне за стројеву службу војнике уврсртила у ову Неборчку чету и она би служила за попуну целокупног расхода целога пука: писара, ордонанаса, посилних, сеиза, кувара, занатлија итд.

На овај начин и пук би се попунио потребним бројем неборачког људства и командир чете ослободио би се целокупног „расхода“ и знао би да све оно што му је у чети то је искључиво за обуку и стално му стоји на рсасположењу за тај циљ.

Одређени проценат ових небораца из свакога пука једне дивизијске области употребио би се за неборачке службе у гарнизону и на тај начин било би решено и питање попуне надлештава и установа по грнизонима потребним људством.

За ову неборачку чету формација би требала да одреди 1 командира чете са два водника од неспособних за стројеву службу официра, а целокупна администрација њена водила би се на прин-