Ratnik

ЛУДЕНДОРФ и МАЋЕДОНСКА ОФАНЗИВА 3

да закључи примирје; он није већ могао да сачека моменат да се одвоји од нас и да се отворено баци у наручје Антанте.

„На неколико дана после 15., ја сам имао у рукама један поверљив рапорт француског ђенералштаба из кога је јасно излазило да Французи не очекују више никакав отпор од бугарске војске. Пропаганда и новац антантин, као и представник Североамеричких Сједињених Држава који беше остао у Софији били су извршили своју мисију. И овде јерад Антанте био успешан. Можда су се и бољшевичке струје увукле из Русије. Краљ Фердинанд и наш представник у Софији нису ништа приметили. Ђенерал Жеков све је то гледао. Мало пре почетка битке, за коју је он знао позитивно да ће доћи, он је отпутовао за Беч, да се лечи, како сам чуо, од неке ушне болести.

„Ђенерал фон Шолци сви немачки штабови чинили су све што им је било могуће. Онде где су Немци командовали, бугарска се војска одржала. У планинском пределу Бугари нису хтели примити немачку команду. Шта више они су тамо оставили једног команданта дивизије, кога је ђенерал фон Шолц, немајући никаквог поверења у њему, хтео уклонити, и они су у овом пределу чинили више пута промене у командном особљу.

„Кад Бугари кажу данас, да би маскирали своје неверство, како су ме известили да су војнички совјети били образовани међу њиховим трупама, они изврћу истину. Тако исто је нетачно њихово тврђење да ми нисмо испунили обавезе које нам је налагала наша конвенција, т. ј. да држимо шест дивизија на бугарском фронту. Ова конвенција је се односила једино на поход на Србију у 1915. години. Кад сам ја дошао у Врховну команду у августу 1916. год. налазила се у Маћедонији приближно једна дивизија. Ова конвенција престала је вредети и због стварања заједничкога Ђенералштаба за Четворни Савез у септембру 1916. Овај орган нема ништа да себи пребаци: снаге обеју страна биле су једнаке. На страни Антанте, грчка војска није имала никаквог војног искуства. Она није била, по своме интимном убеђењу, на страни Антанте. Бугаска војска је имала много одмора. Она је била у стању да своју снагу освежава; она је требала да нас помаже на Западном фронту, а не да тражи нашу помоћ. Немачка Врховна Команда је знала да је бугарска војска била у рђавом стању, али се ипак надала да ће она издржати напад кога смо очекивали, што је она и учинила на тачкама где јој је остало воље да се бори. Ми смо рачунали, као и немачки команданти у Бугарској, на локалне неуспехе, као што је то и раније бивало, али не и на потпуно растројство бугарске војске. Гласови, који су кружили по Софији, да ће се бугарска. војска борити само до 15. септембра, дали су овде жалосну потврду. Немачка Врховна Команда није могла одговорити свима захлевима. Она је била у праву да захтева да и Бугарска учини

1%