Ratnik

140 РАТНИК

Од Бугара, који су се трудили, да ово зло стање поправе, између осталих бугарских војсковођа нарочито се одликодвао бугарски престолонаследник Борис; не мање је имао заслуге и његов брат Кирил. Немачке трупе су свуда, као бетонски стубови, подупирале заљуљани бугарски фронт. Зато је од стране немачке и аустро-угарске врховне команде дошло наређење, да се извесне јединице одмах пошаљу у помоћ на маћедонски фронт, али ове трупе нису могле стићи благовремено да зауставе зао удес. Растројство Бугарских трупа узело је јаког замаха и оно је довршено кад је примирје закључено.

Усред највећћих тешкоћа, немачка врховна команда успела је да организује правилно одступање. Ђенерал Сирен успео је да оступање бугарских трупа успори, и у важнијим местима да организује снабдерање и исхрану; тако правилним снабдевањем спречено је даље растројство, тако да је непријатељ на много места био принуђен да успори гоњење и да се поново развија за борбу.

За своју трогодишњу витешку борбу Срби су добили сјајну награду. „Они су дали сјајан пример и њиховим непријатељима, како један народ у најтежој несрећи, не само не губи дух, већ се поново диже и побеђује“.

Ђенерал фон Шолц, пре но што је напустио српско земљиште, у својој дневној заповести упућеној немачким трупама изјавио је: ма војнички дух никада вас није изневеравао......“

Признање које писац одаје српском народу и српској војсци јесте еклатантан пример каваљерства и такав један комплименат у толико нам је милији, што долази од стране представника најмоћнијег нашег непријатеља у минулом рату.

Али не могу пропустити да дам коментар на један пасус пишчев-који је читалац вероватно уочио, где се Бугари сувише потцењују: „2. и 3. бугарски дивизија потпуно су нас изневериле, (текстуелно: Чигећ уоШрез Мегзасеп) и зато је непријатељски напад на Добром Пољу успео...... Поменуте бугарске дивизије вероватно су у већем степену морално клонуле и нису дале онај отпор који су немачки команданти очекивали, али, оне би „потпуно изневериле“ само у том случају, да сусе предале још пре борбе или у самом почетку борбе. Међутим оне су се бориле, и пред сјајним еланом храбрих српско-француских јединица ове бугарске дивизије подлегле су пре но што су то немачки команданти могли мислити.

Бугарске дивизије не само што нису „изневериле потпуно“ већ су давале ојачан отпор чак другог дана битке, 16 септембра, када су успеле да преотму висораван „Кравица“ у правцу Козјака, док Срби нису дефинитивно повратили тај плато.

Од разних војних писаца утврђено је, да је бројно стање обостраних војсакађфу битици 15. и 16. септембра било готово

»