Ratnik

ЛУДЕНДОРФ и МАЋЕДОНСКА ОФАНЗИВА 19

Градском и у Прилепу, кад је морал трупа поколебан овом серијом пораза, продужење борбе изгледало је Бугарима немогуће ·. и без користи. Ситуација је могла бити спашена једино брзим доласком јаких појачања, немачких и аустријских. Али су Бугари врло добро знали да општа ситуација у ово време није дозвољавала Централним силама да учине овакав напор; због тога су они изгубили главу и почели мислити о спасавању своје коже.

Надирање српских трупа продужаваше се слично бујици. 25. септембра оне су отеле Штип, 26. Кочане и Велес, 28. Царево Село, 30. Кратово и Куманово, избијајући овога дана и на стару бугарску границу. А француска коњица, ушла је у Скопље 29. септембра. ·

Опасност за инвазију старе бугарске територије од стране српских трупа била је иминентна. Софија, престоница, била је близу. Бугари, свесни злочина и зверстава почињених у Србији страховали су од уласка Срба у Софију. Тада, и тек тада, они су се решили да капитулирају. Они су слабо водили рачуна о уговорима са својим савезницима; они нису ни помишљали да са њима остану сједињени у овим моментима несреће, а још мање да напусте своју земљу као што смо ми то учинили у 1915. години. За такве осећаје нема места у бугаској души; као реалисти, они су гледали само своје властите интересе као и у 1913. и 1915. години.

И доиста Бугари су молили за примирје ђенерала Депере-а 26. септембра, на дан уласка наших трупа у Кочане и у Велес. Примирје је потписано 29. септембра; у ствари то је била потпуна капитулација и прост пријем погодба које је ђенерал Депере поставио.

Непријатељства су престала 30. у подне.

ж ж ж

Држим да сам довољно истакао праве узроке бугарско-немачог пораза и бугарске капитулације. Бајка о бугарској издаји и о савезничкој обичној војничкој шетњи, коју су Немци лансирали апсолутно је дакле нетачна и тендециозна.

Виша немачка команда, на првом месту ђенерал фон Шолц а затим и Лудендорф носе пуну одговорност за овај пораз у Маћедонији. Ови команданти су допустили да буду потучени од · равне снаге и тиме јако повећали своју одговорност. И сасвим је природно што се старају да се од ње извуку. Због тога они проналазе приче о некаквој издаји, као што то често чине лобеђене војске и народи да би сачували народно частољубље. — Јер, треба доиста имати много смелости па отворено признати свој пораз.