Ratnik

30 РАТНИК

а на даљину од 100-150 м. од бивака. Дејства наших митрељеза на. непријатељски бивак (бивак 28. пеш. аустријског пука) са тако мале даљине било је поражавајуће. Око 7 часова јутра непријатељски војници из бивака нису више давали живота од себе.

'У колико је дан био ближи, борба је била све жешћа. _Једног момента наш центар према М. Лисинама би поколебан; но би брзо повраћен на своје место увођењем једне чете из 3-ег батаљона, а одмах затим још и три чете из |-ог батаљона, из опште резерве 2-ог прек. пука. Пред зору стиже и 6. прекобројни пук. Он поче јуриш још од друма и Парлога у правцу М. Лисина. Била је опасност да се међусобно не тучемо. Тешком муком и самопрегоревањем официра из 2-ог и 1. прек. пука успело се, да се обустави налет и ватра 6. прек. пука, и упути у напад у правцу центра и Дејановачког потока.

У 7 часова јутра, 3-ег августа, 4-ти батаљон 2-ог прек. пука изврши јуриш на непријатељски бивак на коти 300. Непријатељ не даде скоро никакав отпор, јер беше већином изгинуо (погинуо и командант 28 п. пука са двојицом команданата батаљона) Мали број који још беше остао у животу, делом се предаде (већином рањени), међу њима 1 или 2 команданта батаљона, а делом побеже јаругама. Гоњење у том правцу продужено је до механе Грујића.

На центру и левом крилу борба је беснела у најјачем степену. На томе делу борбемног фронта, поред 2-ог и 6-ог прек. пука, био је уведен у борбу и остатак 1. прек. пука. . Сва наша појачања сливала су се у једноставне борбене линије. — Линије, на којима се дуже задржавао наш стрељачки строј, биле су обележене редом стрелаца, али стрелаца који више не пуцаху, јер беху мртви. Таквих „линија смрти“ било је неколико до непријатеља. Последња „линија смрти“ (беше одвојена од непријатеља само једним сеоским путем. ширине 4—5 метара. Ова последња линија била је најшира и најгушћа; мртви и тешко рањени лежали су измешани са још живим нашим стрелцима, а испод њих отелка бара крви, која је полако текла колотрагом сеоског пута.

С друге стране сеоског пута, на М. Лисинама, указивао се још грознији призор. Аустријанци беху се распоредили за борбу дуж северне ивице сеоског пута који води гребеном Лисине; ту беху пласирани око 6 митраљеза, и око њих су се борили од почетка до краја борбе на М. Лисинама. Појачања из бивака непрестано су им пристизала и замењивала изгинуло људство. Како је на овом месту борба дуго трајала — од 3 часа па све до 9 часова 3-ег. августа то се број мртвих стално повишавао, а са њим и дебљина зида од наслаганих мртвих телеса дуж поменутог сеоског пута.