Ratnik

ДРУГИ ПУК У ЦЕРСКОЈ БИТЦИ 33 ·

нам је идућих дана боја било сразмерно лако да потучемо непријатеља и задобијемо славну битку на Церу.

Ноћ у, августа провео је 2. морав. прекобр. пеш. пук у дивизиској резерви на Радоњића брду. Те ноћи деси се једна забуна. Нека наша колона пролазаше поред Радоњића брда ка кику. Наше бивачне страже, помислише да је то непријатељска колона и отворише ватру. Како војници у биваку беху већ поспали, пробудише се, па онако буновни, а под утицајима минуле борбе, шшчепаше пушке и почеше пуцати из бивака. Направи се неред, те официри једва успеше да утишају ватру и уведу ред.

Непријатељ ни у току ноћи у, августа није према комбинованој дивизији показивао никакву активност; чак није био заузео своје раније изгубљене положаје на Парлогуив. и М. Лисинама.

4-тог августа, још рано у јутру, добио је 5. прек. пеш. пук задатак да овлада В. и М. Лисинама и Дејановцем, што је он, уз припомоћ дивизијске артилерије, са успехом извршио.

Непријатељ је преко дана јако тукао артилеријом наш положај на Кику и Радоњића брду, нашто му је наша артилерија са успехом одговарала.

После подне, око 14. часова, тога дана 2. прек. пеш. пук доби наређење да појача 5. прекобр. пук на Лисинама и Дејановцу. -

1) Писац овога чланка био је упућен на коњу да ухвати везу са 5. прек. пуком на Лисинама.

Кретох се Руштанским потоком да изађем на М. Лисине, где се виђаху трупе 5. прек. пука и један наш пољски топ. Ишао сам стазом кроз густу шуму. Још у почетку почех наилазити на побацане шињеле, пушке, шаторска крила и другу ратну спрему — и то све од наших војника. Кад сам почео да се пењем на косу Дивич наилазио сам на лешеве наших војника. Што сам више избијао на косу ка коти 300, број лешева је био све већи. Овде су лешеви наших војника већ били измешани са лешевима аустријских војника. Од к. 300 па даље на С.-3., били су лешеви само аустријских војника. Како је било јако августовско сунце, осећао се јак смрад, а лица мртваца поплавила и надула се, те изгледаху као лица црнаца. На коти 300 било је толико лешева аустријских војника, да се стварно нису могли обићи, те их је коњ, прескачући их, морао и да гази. Мало даље, испод М. Лисина, стоји подигнут од малих шаторчића цео бивак 28. аустр. пука, а по њему на све стране лешине једна до друге и једна преко друге. Стоји мртав бивак једног целог пука, а у њему још гори једна ацитиленска лампа, као свећа посмртница над овим чудним гробљем.

У обали, више друма, нађох скривених пет рањених Чеха, аустријских војника, где грицкају пексимит попрскан људском крвљу. Кад ме спазише, нададоше вику: „Ми Чехи“, „Чехи“...... „„Лазарета“...... „„Лазарета“....,.... Рекоше ми даље да им је ту у близини пао мртав командант 28. пеш. пука и два команданта батаљона, но ја немадох ни воље ни времена да их потражим, и одох даље.

# РАТНИК, св. 1Х. 1923. 3