Ratnik

ДРУГИ ПУК У ЦЕРСКОЈ БИТЦИ 35

траљеско одељење 2-ог прек. пука и одмах ступи у дејство на нашем поколебаном левом крилу. То подржа и поврати наше лево крило, те непријатељ би принуђен не само да прекине напад, већ и да одступи ка Косанином граду.

У сумрак стиже и 1. и 2. батаљон 2-ог прек. пука; учини се на положају нов распоред и предузе нужно утврђивање. Спусти се ноћ, а са њом густа магла, а затим плаха киша. Покисосмо до костију, а уз то неиспавани, гладни и жедни. Срећом, ноћ и магла заклонише нас, те непријатељска артилерија престаде да нас туче.

Но ни ове ноћи, 5-6 августа, 2-ги прек. пук није остао на миру. Требало је гурати даље, требало је заузети највишу тачку Цера — Косанин град.

У овом циљу би формиран један одред, под командом мајора Чекеревца. У састав овог одреда ушао је: 1 батаљон из 5-ог прек. пука 2-ги и 4-ти батаљон и митраљеско одељење 2-ог прекобројног пука и један пољски топ.

Од Тројановог града, гребеном Цера, до Косаниног града води благо седло, које се постепено пење на Косанином граду. Гребен тога седла представља један дугачак пропланак између високих шума на обема падинама Цера пл. Ширина тога пропланка износи 2—300 метара. Сам Косанин град представља један голи ћувик са тријангулационом пирамидом на врху (0 неком „граду“ нема ни помена.) Он је највиша тачка на Церу (706 м.). Од њега гребан Цера спушта се како према истоку ка селу Текеришу, тако и према западу према Видојевцима пл. и реци Дрини. Према томе, Косанин град представља тактички. најјачу и најважнију тачку на Церу пл.

6. августа у 2 часа одред крете са Тројановог града ка Косанином граду. Киша беше престала, али магла још бејаше. Одред се кретао у еволуционом покрету у оваком распореду: напред батаљон из 5-ог прек. пука у смакнутом поретку са истуреним напред партролама; за њим један пољски топ; за овим 2. батаљон 2ог прек. пука; за њим митраљеско одељење, па на крају 4-ти батаљон из 2-ог прек. пука. Овакав распоред узет је што се предвиђала борба у сусрету и то ноћна. Може се одмах рећи да је смакнутост била претерана, што је доцније имало рђавих последица. Интересантно је увлачење топа у борбени распоред пешадије. Ово је вероватно учињено због сигурности топа, и ако није изгледало правилно, а што се после показало врло практично и од неоцењиве користи.

Наступало се и полако са великом опрезом. Већ је одред подилазио Косанином граду, а од непријатеља ни трага ни гласа.

У 4 сата зора је; магла још по мало обавијаше највишу тачку Косаниног града. Почеше већ да се распознају предмети; указа се и пирамида на врху Косаниног града; до ње не

3»