Ratnik

46 РАТНИК

Када је командант Шумадиске дивизије понова изјавио, да на основу целокупне ситуације више воли да заузме фронт према Кравици, командант Армије одобрио је с тим, да ће друге трупе заузети фронт према Ветернику. На основу овога командант Шумадиске дивизије издао је потребна наређења у циљу припреме за напад. Када су послови били у највећем јеку и када су артилеријски ампласмани и заклони били скоро готови, онда су наређењем команданта П Армије од 10. јула 1918. год. обустављене припреме за спрему напада Шумадиском дивизијом на фронт Кравице, а додељен је нов фронт од потока Бичкије до потока Сушице и наређено премештање позадњих установа према овом новом фронту као најхитнија израда артилериских ампласмана и стазе низ Бичкију.

Како се овим наређењем понова дошло на првобитну идеју, по којој Шумадиска дивизија има да напада на Ветерник, то је командант дивизије издао истог дана потребно наређење командантима одсека и команданту дивизијске артилерије: да се припреме за напад продуже према ранијем наређењу.

Премештај трупа имао је да се изврши на правац Бахово—Пребедиште—Суботско и Струпино—Суботско, а не на Катунац—Биџо Махала—Суботско као што је раније наређено.

Ово последње решење дошло је после рекогносцирања Ветерника од стране команданта француске рововске артилерије, који је нашао да је и сувише кратко врме за израду путева и ампласмана за тешка рововска оруђа од 24 см. што свакако значи, да је француским трупама било намењено, да нападају Ветерник, али се од овога на њихову представку одустало и ова тешка али веома деликатна улога додељена је нашој непобедимој Шумадиској дивизији.

Ради процене посебне ситуације пред сам напад, да видимо основне елементе: Е

=

(С: Земљиште ) Положај напријатељских трупа (према целој Армији)

На форнту 1! Армије непријатељ је држао део планинског гребена и то: Соко—Добро Поље—Кравица—Козјак—Тополец са огранцима који се од њега одвајају.

Овај је гребен вододелница Могленици с једне и Бошави и Црној Реци с друге стране. Српске трупе држале су један део овог главног гребена — развођа планина Ниџе, који је служио као јаки слом у тактичном погледу за извођење напада. Он је био највише истакнут на нашу страну као какав бастион. Сокол је био врх бастиона (1825) метара.