Ratnik
158 РАТНИК
није могла више рачунати на везу са артилеријом. Ова је идеја, на жалост, напуштена у тренутку, кад нам је требала најбоље послужити, кад је требала образовати основу за главне борбене принципе. Ово стање ствари изродило је тешко разочарење у ратовима: 1864., 1866. а нарочито у августовским бор. бама 1870. год. п
Искуство. из руско-јапанског рата привукло је пажњу на неодложну везу родова војске. Вратимо се мало на пратећу артилерију Фридрика Великог, а у Немчкој чак са доста устезања и оклевања. Параграф 331 немачког правила о маневровању из 1906. год. говораше:
„Помагање напада пратећом артилеријом на кратку даљину ојачава морал пешадије и може учинити да се избегне неуспех.“
„Артилерија и пешадија, каже правило о маневровању пешадије из 1906. год., морају се солидарно ангажовати.“
Ова начела су, међутим, доста рђаво опредељивана и њихова примена није била правилна. У нападном маневру око Јитербога 1913. год. пратећа артилерија није могла извршити своју улогу, јер је добила наређење и од команданта артилерије и од команданта пешадије. — Потреба једне дубље студије осећала се све више и више пре рата, али...... ништа није било учињено у овом смислу.
Ствари су биле сасвим друкчије у Француској, где су улоге пратеће артилерије биле тачније одређене. — Нарочити принципи употребе артилерије у одсудном нападу били су ови:
„Делити, — говораше правило о маневровању пољске артилерије, чим се буде вршио покрет пешадије за напад, — артилерију, која је садејствовала специјалној припреми, у два дела. Први део, узет првенствено из дивизиске артилерије, прати пешадију у нападу и треба, — да би пешадији дао у сваком тренутку материјалну и моралну помоћ:
„а) Да прати пешадију ешелоно и у скоковима не оклевајући да батерије приђу на одстојање најближе до непријатељске пешадије.
„б) Да се много не брине за непријатељску артилерију.
„В) Да савлада, у најкраћем року, сваки отпор истављен кретању пешадије...
„г) Да првенствено истражује бочне положаје, да би могао непрекидно гађати до последњег тренутка; да тако даде нападу неизоставан полет за успех, и да има непосредног дејства на противнападе.“
Рат 1914. год. јасно је показао, да немачке трупе нису биле довољно обучаване служби везе родова војске. Један покушај био је учињен за време стабилизације на фронту; осим абсурдности да се припреме топовске позиције у првим линијама,