Ratnik

174 РАТНИК

никације које њима воде, а све у намери да приморају француску артилерију (дивизиску) да се открије. Бастион Аркол као најистакнутији, па према томе и најугроженији нарочито је био стављен скоро непрекидно под ватру. Она је рушила сваке ноћи ровове који су били пре тога направљени. Изузев батерија одсечених, француска артилерија је ипак остала мирна, да се не би открило њено место пре часа одређеног за припрему напада ватром. На послетку, непријатељ приђе старом среству за добијање података: вршењу препада, те да тиме добије заробљенике.“

Вршење препада (соџр де та) постало је у рововској војни готово једини начин борбе јуришних одељења. За ово су била спремна нарочита одељења. До тренутка употребе они су били у позадини, на одмору боље храњени и пуштани на осуство. Чим је требало што постићи — по сваку цену — онда су били довођени. Да би успех био сигурнији овим војницима даване су нарочите бенефиције по извршењу задатка —одсуство првенствено.

Командант батаљона врло лепо слика шта је био узрок неуспеху немачких препада, као и то од чега је требало страховати: „Оно, чега се треба плашити јесте систематско рушење наше препреке, јер оно омогућава изненадан напад са знатном снагом. Ја нисам ниједнога тренутка веровао у успех препада од 10. марта ма да је исти био припреман вешто, јер му је недостајало изненађење, те је био осуђен на неуспех. Али, ако непријатељ буде свакодневно рушио препреку, а да је ја не могу поправити, и ако буде напао без припреме артилерије упућујући просто; да се његова пешадија креће позади једне ватрене запреке ми ризикујемо доста.“

И заиста даље, вели писац: „По овој последњој претпоставци систем одбране коју је предвидео командант батаљона, не може да се одржи на случај препада. Остаје му једино да пред опасношћу повуче чету из Арколе у редут Волтижер, а затим да нареди контра-напад против непријатеља, који је упао код нас, вршећи то истовремено са крила да би пресекао одступање непријатеља из центра и да би тиме очистио средину бастиона.“ _ Лепо је рећи ово, али је требало преживети у рату сличне ситуације па тек онда увидети сву тешкоћу рада браниочева у оваким тренутцима.

Сам рад овог батаљона докле није смењен са положаја ради одмора, писац износи у виду извода неколико интересантних извештаја команданта (батаљона додајући и своја опажања. У њима се виде тешкоће у којима је био батаљон.

И наредних дана ватра немачких батерија није се умањивала. Командант батаљона, иначе искусан официр и оштро-