Ratnik

7. ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 35

Тако приступајући врло полако, лукаво, са многим подигнутим пушкама у рукама, и са доста белих крпа и марама, и једном групом од 5—6 официра на челу, ова је руља викала: „Теслим, теслим“, што је од некуд код нас одмах схваћено да значи „предајемо се“. Поводом тога је одмах настала још јача неописано ужасна ларма од узбуђења и одушевљења, да сваки, објасни шта и како сада треба радити, а што је главно, да треба прекинути ватру, која је у ствари самим тим и била обустављена.

Али, лукави Турци нису ни помишљали на предају, баш да „Теслим“ и значи предајемо се, јер су одмах иза довољног застора од челичне гомиле на рукама вукли и два брдска топа.

С наше пак стране, из наше компактне гомиле одмах се издвојило више њих, а међу њима и командант 3-ећ батаљона 7-ог пука, и у најпријатељскијем тону пришли да се здраве с Турцима, и сигурно, да закључе поступак о полагању оружја и предаји. Тиме су они за трен ока били обухваћени турском масом, која је и даље ишла напред, гурана задњом масом као реком, док се нису укрстили бајонети. Нашег команданта Зег батаљона таљона два турска официра, ухватили су били под руке и одвели са гребена доле у југозападном правцу. И у истом моменту, тачно као по плану, предња турска група раздвојила се и изгурала напред своја два брдска топа, и такорећи као прах у очи отворила ватру на наше војнике.

Али наша компактна фаланга произашла из наше младе крви разбила је турски растреситији строј. Пао је истина наш командант 7-ог пука, тешко је рањен командант 2-ог батаљона, који се случајно ту десио, заробљен командант 3-ег батаљона, пало је маса и других официра и војника, али још већа маса Турака расула се све до њиховог каменитог пупка, а остала су нам и њихова два брдска топа.

Али са овим још није било све свршено. И ако су за моменат наши остали на своме месту и задржали положај, ипак се овај одмах затим почео да празни.

Крајњи неред који се већ могао да замисли: нестанак команданта пука, два команданта батаљона, више других официра и знатно војника, а положај без икаквог заклона, имали су свога дејства. Војници су нагло одлазили са положаја и ларма се брз0о почела да стишава. С тога сада, а и пре тога, цело стање на овом јужном делу Сртевице стално је изгледало, и добро се чуло и осећало веома чудноватим и врло сумњивим свима војницима који су били на њеним другим деловима, нарочито на западној ивици. Само, од засеока није се могло видети шта се тамо тачно дешава, ма да се у последњим моментима са слабљењем ларме примећивало, да је тамо наших војника све мање, а видело се и да се многи од оних са јужне стране враћају преко платоа.

3Ж