Ratnik

18. ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 45

Батаљони су брзо подигли шаторе и око 17 часова већ су оба батаљона била у покрету ка друму, који су прешли и изгубили се ка селу Младо Нагоричане.

Као младог човека, јако ме је интересовао овај први тактички задатак мога пука, те замолим мога командира, сада већ покојног капетана Живојина Марковића, да ми дозволи, да одем до предстража и да видим како тамо изгледа.

Он ме је одвраћао, рекавши ми да је доцкан, да нећу ништа видети, него да оставим за сутра дан, пошто има изгледа да ћемо имати пре данак. Примио сам његове разлоге, пошто сам се уверио у њихову оправданост и решио; да сутра рано у јутру одем до нашег Д. батаљ. и тамо разгледам све оно што ме интересовало.

Време је било тихо и мирно, за месец октобар ванредно, наше расположење тако исто било је у сагласности са овим лепим временом а са дотада постигнутим успесима, тако; да је то вече 9. октобра у нашем биваку. проведено у пуном задовољству, са смехом, који су изазивали разни вицеви на рачун Турака.

Једном речју вече, које ничим ни издалека није наговештавало нити предсказивало сутрашњи хаос и лом, и којим у мало нису биле дохваћене, завитлане и бачене у вечност све наше младалачке илузије и маштања о победоносном уласку у Душаново Скопље, а и да не говорим о могућности пораза, који је био тако близак, а који нам се чинио те вечери савршено немогућим. А да нам је те вечери неко казао, да ћемо ми сутра терет дана понети на нашим плећима, и да ће то бити један од најзначајнијих догађаја у историји нашега народа и да ће се сутрашња ситуација свом тежином сручити на нас, ми би му се у очи насмејали и рекли би му, ако ништа друго, оно бар: да не зна шта говори.

Не, то је немогуће! Сви извештаји гласе да Турака нема нигде у близини! Зар наша коњица није напред2! Зар она бодрим оком не мотри не заштићава своју армију 2!

Да, да, све је на-своме месту! Турци су на Овчем-Пољу тачно онако како их је поставила наша Врховна Команда! — и ми ћемо их тамо наћи и тући — а дотле — ми можемо мирно спавати и одмарати се, а за све остало има ко брине.

Ето, са таквим идејама и мислима и убеђењима легли су те значајне вечери официри 18. пешад. пука, да се у заслуженом одмору окрепе и спреме за сутрашњи рад.

Ноћ, та тиха и мирна октобарска ноћ пуна звезда и месечине, проведена је у биваку нашега пука, потпуно мирно и спокојно, нико ни у сну није сањао шта нас сутра очекује, да ћемо ми сутра понети и изнети терет дана и да је наш пук судбином предодређен да одигра једну најважнију и најсудбоноснију улогу у овоме рату, а да са обзиром на све остало, не кажем, и пуну историску улогу, која, по моме мишљењу, није довољно ни запажена ни истакнута