Ratnik

46 РАТНИК!

од стране меродавних и историје, а да не кажем, да је чак шта више и потцењена.

А како је и од куда је то дошло, покушаћу да то објасним у следећим редовима.

Те ноћи заселак Пиленац био је у пламену, ко га је и како запалио није ми познато, само знам, да су наши војници готово целе те ноћи претурали по тим запаљеним и напуштеним турским домовима, и отуда довлачили, онај тврди турски сир са паприком, меда, вина, воћа и све остало што су нашли да се може појести и попити.

то. октобар. Целу ноћ 9.-10. октобра провео сам као у неком полусну, узнемириван бивачним жагором који целе те ноћи није престајао.

Устао сам око 4 часа и пошто сам се спремио, решио сам се да остварим своју идеју и да одем до наших предстража.

Одмах сам своју идеју и привео у дело, јер сам био ношен одушевљењем и ентузијазмом својих двадесетих година.

Око 5 часова у друштву једнога каплара моје чете, напустио сам логор. Мој командир капетан спавао је.

Ноћ, чије је предвечерје и вече било онако лепо и пријатно, пред зору се намрачила, небо су покрили тешки и црни облаци, бивак и непосредна околина били су обавијени маглом. Захладнело је.

Вођен својим капларом, који је упознат са нашим предстажарским положајем и који је у току ноћи у својим ноћним операцијама по напуштеним турским кућама, допирао и до наших предстража, прошао сам наш логор, а убрзо затим прешли смо и преко друма Куманово—Крива Паланка, и спустили се у једну увалу.

Сада је настало једно тетурање преко неких стрњика и посечене кукурузовине и тај ми се пут учинио тако дуг, да сам се чисто покајао што сам напустио логор, али каплар ме је стално уверавао, да је положај близу и да ћемо убрзо стићи.

Тетурајући се тако преко стрњика, наишли смо на неко гробље, око кога су радили неки војници. Пришавши ближе сазнао сам, да јето пионерска чета наше дивизије, која је копала један редут у томе гробљу, а то је се гробље налазило у врху увале која дели Војничку Косу од Младонагоричанских Карпи и који је реду само после неколико часова, изванредно добро искористио наш 4. батаљон у свом покрету у назад, када је био одбачен надмоћнијим турским ·снагама.

Мало касније, у нашем кретању ка положају, наишли смо на један бивак, то је био наш 2. батаљон са своје две чете у потпорници. Официри тога батаљона били су сви будни и сакупљени око једне ватре. _А када ме је к-дант тога батаљона пок. мајор Велимировић запитао: шта ћу ја овде 2 — одговорио сам