Ratnik

18. ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 49

Јер ове Карпе стављене добро под унакрсну и добро регулисану ватру турске артилерије, задале су нам више губитака, него ли сама ватра.

Камење је под ударцима разорних зрна турске артилерије, стављано у покрет, прскало, летело је на све стране, фијукало, рањавало и убијало, тако, да ја могу тврдити, да смо у току 10. и 11. октобра имали више губитака од тога побеснелог и стављеног у покрет камења, него ли од турске пешадијске и артилеријске ватре укупно.

Зашто је то тако било 2!

На ово питање треба тражити одговора у општем нехату и у општој сигурности, да на овим положајима. неће доћи до озбиљног сукоба са Турцима, а вероватно и слабој обавештености свију старешина о дејству артилер. ватре по оваком кршу и камену.

У каквом би неизмерно бољем и повољнијем положају били, да смо нашу одбранбену линију померили само 200—300м. унапред — и спустили је у подножје ових Карпи 2!

Ово је, истина, у неколико покушано код мога батаљона у току ноћи 10.-11. октомбра, али је већ било касно, јер губитци од 10. октобра нанети оваквим поседањем, нису се могли ничим надокнадити и поправити.

Док смо ми овако у разговору стајали и посматрали, из ниско спуштених облака, почела је место измаглице, да сипа ситна и хладна јесења киша.

Поздравио сам се са капетаном Симићем и мојим другом и пријатељем ппоручником Динићем и похитао сам у логор. Када сам напустио логор било је 6.30 час. и на целом хоризонту апсолутно се ништа није могло интересантно и значајно приметити. Повратак је већ ишао брже и лакше. Било је сасвим свануло, те сам се сад уверио, да нам предстражарски положај није баш тако далеко, као што ми се при доласку учинио. У правој линији могло је бити око 2 км.

При прелазу преко Спасинске Махале затекао сам наше пионире где још копају свој редут.

Баш при прелазу друма Куманово—Крива Паланка, чуо сам појединачне усамљене пушчане пуцње и они су долазили са правца наших предстража. Застао сам ослушкујући, пуцњи су се ретко с времена на време понављали. Тада је могло бити око 6.15 часова.

Похитао сам и убрзо стигао у логор.

Мој командир капетан Марковић био је се дигао, седео је поред ватре са везаним брковима и пио је чај. Дочекао ме је пријатељски и радознало ме је запиткивао: како је напред и, шта сам тамо запазио.

РАТНИК, св. Х. 923. 4%