Ratnik

50 РАТНИК

Док сам му ја причао о својој екскурзији, наишао је кроз наш логор командант Дунав. дивиз. коњич. пука мајор (сада пуковник) г. Никола Цоловић, и мој командант пука ппуковник г. Михаило Васић, који је стајао пред својим великим шатором, а који је био у непосредној близини бивака моје чете, и гласно га је запитао: „Шта има ново, Никола“ На то питање мајор г. Цоловић, са коња је одмахнуо руком и одговорио: „Готово ништа! Око Куманова налазе се 4—5 турских табора са 2—3 батерије. На нашем правцу није запажено ништа!“

Са тим речима мајор г. Цоловић ободе коња и у касу се изгуби у правцу Кумановског друма.

Истога момента један коњаник-ордонанс у галопу је дојурио и предао пуковнику г. Зисићу једно писмо. Ми смо сви то са разумљивом радозналошћу посматрали.

Када је ппуковник г. Зисић прочитао добијено писмо, узвикнуо је: „Коња!“ Одмах су му привели његовог белца, који је оседлан стајао позади шатора, узјахао га, па и он се у оштром касу изгуби у правцу Кумановског друма.

Ми смо остали у биваку и Радовнало смо третирали овај нагли одлазак к-данта пука.

За то време појединачни и ретки пуцњи са правца наших предстража нису престајали.

Нисам ништа нарочито запазио, нити сам видео да је донето какво наређење мајору (сада пуковнику) г. Стевану Милетићу, моме к-данту батаљона, али сам одмах запазио онај карактеристичан жагор, узбуну и нервозност свију бивака пред покрет.

И заиста, после једног момента, зачу се гласна и одсечна заповест мајора г. Милетића: „Дижи шторе! Просипај казане и товари““ Настала је обична бивачна ужурбаност, која се појављује после таквих заповести и за трен ока, оба батаљона 3. и 4. 18. пешад. пука била су постројена и спремна за покрет.

Командовано је: „Напред!“ и ми смо кренули! Гдег! То нико није знао, нити је ко слутио, шта ће се после неколико момената догодити.

Пртљажна комора остала је у биваку.

За све то време, док су се батаљони спремали, пешадијска ватра са правца наших предстража постајала је живља, нервознија и учестанија.

Кретали смо се у правцу предстражарског положаја и у моменту, када смо прелазили Кумановски друм, дојурио је један ордонанс на коњу и предао је једно писмо мајору г. Милетићу, који, прочитавши га, одмах позва мајора г. Глишића и нешто му је наредио, 2 после овога, наш 4. батаљон издвојио је се из колоне и узео је правац паралелан са друма ка Пчињи, док је мој батаљон продужио право ка нашем предстражарском