Ratnik

БОРБЕ САВЕЗНИКА У ТУНДРАМА 1918—1919. г. 73

тално. Победу је доносила у главном одважност, јер се противници нису познавали. Митраљези имали су видну улогу, јер се у ствари водила борба око теснаца. Шуме су доиста допирале све до жељезничке пруге, но бољшевици бирали су за одрбану просторије врло мало или уопште непокривене шумом. Оваквих просторија било је врло мало, па су се задовољавали положајима са брисаним простором на 200—400 корака. Одступало се увек на више десетака врста, док се не би наишло на место згодно за одбрану. У овим фронталним борбама артиљерија је била монтирана на отвореним вагонима импровизованог оклопљеног воза. .

На сличан начин вођене су борбе дуж река; но одве је артиљерија била пласирана на лађама тако, да је имала већу слободу акције. Када се видело, да су цесте поред река у много случајева за артиљерију употребљиве, искрцани су топови на обалу. Отуда су у случају потребе могли да боље одбијају нападе непријатељских лађа (импровизованих монитора). Но и поред тога водиле су се на почетку и овде само фронталне борбе, јер је појас сувог земљишта поред река обично био само 2 до 3 км. широк.

Када су се бољшевичке снаге донекле организовале (у јесени 1918. год.), и бољшевичка команда упознала свога противника, фронталне борбе постале су безуспешне. Енглеска и бољшевичка команда увиделе су, да се мора применити други начин вођења борби. Учињени су покушаји са оклопљеним возовима. То је помогло само за кратко време, док непријатељ није набавио средства за паралисање истих. Авијони су били доста немоћни, јер је у тим крајевима било тешко наћи базе за њих. Изгледало је, да ће се фронтови стабилизовати. Но са овим се команда, нарочито енглеска, није могла задовољити. Тражена су стрества да се ово зло отклони, и нађена су. Били су то ондашњи ловци, који су помогли; они су почели код оба противника да играју врло важну улогу. Услед њиховог познавања до сада непознатих скривених путева и преко јаких тундра оживиле су понова операције. Сада су почеле нове борбе, но не више око теснаца, већ око тундре и газова преко ње. Биле су то борбе нарочите врсте, борбе без милосрђа, у којима је потучена страна обично и сва уништена. Поступак је био овакав:

Појавио се ловац „који је познавао пут преко тундре око непријатељског крила, па чак и у његову позадину. Под водством овога човека ишла је прво патрола да прегледа стазу, да се види, да није ловац издајица и да нема можда намере, да води дотичну трупу на непријатељску заседу. Такав пут преко тундре веома је рискантан. Цела трупа, упућена да изврши обухват, мора да иде у колони по један, вуче се муљем више километара, прелази или гази преко блатних потока и речица. Ко стане ногом мимо стазе често пута се удави у блату. Опасност да се ни један од