Ratnik

72 РАТНИК

помешане. На пример: На Северној Двини били су Енглези (Шкотски и Ливерпулски пук), Американци (два батаљона), руски добровољци (два батаљона), 150 Пољака и мобилизована руска војска (два батаљона). Артиљерија је овде била канадска. Французи су били већином на фронту на прузи Архангелск — Вологда, Југословени на Мурмањском фронту, Италијани у варошици Коли.

Услови, под којима су се борбе водиле, били су ужасни. Терен је био већином јака или слабија тундра. Јака тундра представља једну уопште несавладљиву препону. Она се и претворила у гробље великог броја војника. Слабија тундра покривена је кржљавом прашумом. Већим делом је проходна, и ако са тешкоћом. Суво тло простире се само поред река и жељезничких пруга, и покривено је прашумом, код Архангелска и на Коли кржљавом, но према југу увек јачом. Брда и брегова има само на полуострву Кола. Комуникације налазе се само поред већих река. То су обични путеви, местимице усавршени кољем (Ргавејуео). У целој Архангелској области (урачунати и Мурмањски крај) има само две жељезнице: Пруга АрхангелскВологда и Мурмањска пруга. Иначе постоје само тајне ловачке стазе, које су ловци неуморним трагањем у тундрама пронашли и неприметно у тундрама означили. Ове стазе биле су у тамошњим борбама од великог значаја. Реке у Архангелској Области већином су пловне, али се могу искористити само од половине месеца маја до краја окробра. Лети је непрекидан дан без ноћи (у Мурмањску уопште не залази сунце). При крају лета почињу веома краткотрајне помрчине, које са наступајућом зимом расту на уштрб дана, док је зими скоро непрекидна ноћ и само веома кратак дан или чак сумрак. У ово доба владају познате поларне помрчине са поларном светлошћу. Снег и лед појављује се у месецу октобру, и нестаје га у месецу мају. Лето је врло кратко, мало топло. Комараца има и у Мурмањску много. Настањеност је у Архангелској области незнатна. На целокупној површини, три пута већој од бивше Аустро-Угарске, има свега неколико стотина хиљада становника (Руса и монголских Ескима).

Под овим условима отпочеле су борбе, својим карактером једниствене у ратној историји. Даћу хронолошки тактички развој ових борби, при чему ћу имати у виду, у главноме: фронт северодвински, фронт на прузи Архангелсек—Вологда и фронт Оњешки.

Прве борбе у овим крајевима водили су Французи на вологдској прузи, после свог искрцавања у Бакарици. У то време нису још ни Французи ни бољшевици познавали подмукле борбе у тундрама. Борбе су се водиле на сувим местима поред жељезничке пруге. Крила се нису осигуравала, јер се јака тундра сматрала као најпоузданија заштита бокова. Нападало се фрон-