Ratnik

ВОРВЕ САВЕЗНИКА У ТУНДРАМА 1918—1919. г. п

Доласком лета 1919. год. понова су почеле борбе са напорним обухватима преко тундре. У јесени 1919. год. Савезници су Архангелску област испразнили, вероватно услед притиска енглеског парламента. Руске снаге, које су саме преузеле све фронтове нису могле зауставити бољшевичко надирање. Пао је Арханггелск, Мурмањск и све луке. Плодови савезничке експедиције пропали су. Највећи успеси, које су Савезници постигли бејаху на мурмањској железничкој прузи, — допрли су до Оњешког језера; на Оњеги бољшевички феонт је ликвидиран; на прузи Архангелск—Вологда доспели око 250 врста јужно од Архангелска (до Вологде имађаше још 350 врста); на Северној Двини доспели су на 350 врста од Архангелска (до Вјатке још око 500 врста); на реци Печори бољшевички фронт је ликвидиран; Севгродвинска колона, којој је био задатак да ухвати везу са ЧехоСловацима, надирућим из Сибира преко Јекатеринбурга и Перма, била је на најближем свом делу још 700 врста удаљена. У то време био је Гајдов фронт код Глазова.

Дали смо тактички преглед савезничких борби у тундрама. Да би појам о овим борбама био потпунији, додирнућемо још и снабдевање, које је овде играло велику улогу.

Архангелска Област сем риба нема скоро ништа за исхрану људства. Енглези су морали све довозити из Енглеске, како за војску, тако и за грађанство. Уређене су две базе за снабдевање: Мурмањск и Архангелск. Овамо се довозило све из Енглеске, и зими. Пут ледом по мору крчиле су нарочите лађе. Из главне базе дотуравали су храну, муницију и одело на поједине фронтове. Фронтови поред пруга лако су се снабдевали; поред река тешко. Бољшевици су узели при своме одступању из Архангелска већи део речних лађа собом. Савезницима остало је само неколико старих путничких лађа, старе барке и неколико малих лађа за вучу. Од Путничких лађа направили су борбене јединице, или су их на фронту употребљавали као средства за везу. За снабдевање морали су употребљавати незграпне барке вучене малим лађама. Пут једне овакве барке из Архангелска на северодвински фронт удаљен 300 врста, трајао је 10—12 дана.

Пошто је било познато, да реке зими замрзну и да престаје пловидба, подигнута су поред реке у позадини фронта слагалишта. Овамо је у јесен дотурано на брзу руку све што се могло дотурати. Због немања довољног броја лађа, ова слагалишта нису била снабдевена робом у оноликој мери, колико би требало за снабдевање фронта преко целе зиме. Због тога организовани су зими каравани саона, реквированих у тамошњим селима. Ови каравани ишли су са Северне Двине два пута недељно, у поларној помрчини и за време ужасних мразова чак до Архангелска. Један овакав пут трајао је 6—7 дана. Дневно се прелазило про-