Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ.

ЛЕТЕЊЕ БЕЗ МОТОРА

Између многих признатих авијатичара води се препирка око тога: да ли ће летење без мотора остати само један леп спорт или ће се оно развити и имати своје практичне вредности. Једни авијатичари бране прво гледиште; да је то и да ће остати само један леп спорт; а други: да летење без мотора има велику будућност. Не пледирајући ни за једно ни за друго гледиште изнећемо прогрес летења без мотора, да би на крају казали свој суд, са којим се многи можда неће сложити.

Летења без мотора има две врсте, које су сасвим различите. Та два летења треба двојити, јер су она не само различита по начину извођења, већ и по закону аеродинамике и аеростатике. То су: летење са планирањем и летење без планирања, односно једрење кроз ваздух (1е хо1 а уопПе).

У планирању, снага која ставља апарат у покрет и која даје потребну брзину његовој површини, јесте његова сама површина. Овде је главно: смањивање пада тог планера, тиме што га задржавамо да остане дуже у ваздуху, или убрзавање пада, тиме што на против добијамо брзину, али губимо време одржавања.

При једрењу пилот, да би добио висину или да би се одржао на постигнутој висини, мора се да савлада привлачну силу тежине самог апарата. С тога се он мора послужити извесним покретима, како би се користио енергијом, која му је врло потребна.

Ако је вертикална компонента ветра равна, или већа у односу према тежини, апарат ће једрити или ће се дизати. Ако је пак хоризонтална конпонента ветра равна или већа, у односу према брзини једрења, апарат ће остати непокретан илиће ићиу назад. Када пак нема ветра или је недовољно јак, сасвим је разумљиво да пилот мора као птица да планира.

У овоме једрењу главно;је правило, добро и тачно користити се енергијом ветра... Један пилот у колико буде боље по зна