Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 81

и 4—8 људи га вуку дотле, док авијон не добије брзину да се може подигнути и одржати у ваздуху. У моменту када се оцени да је вучење довољно, пилот учини један покрет, везе спадну и апарат се отисне од земље врло брзо.

Код свих ових дизања са земље терен мора бити раван, чист и без рупа, да би се избегли несретни случајеви. Овај поеледњи начин употребили су Енглези; донео им је одличне резултате. Нарочито њихов апарат моноплан Ваздухопловног Инжињеријског Друштва, показао је одличне резултате.

Код овога начина дизања апарата у ваздух потребна је добро извежбана послуга.

У Комбергасу видело се, да је код авијона без мотора потребна, а и најглавнија ствар: лакоћа апарата. Авијон мора поред све модерне конструкције да буде што лакши. То је потребно да би тај авијон могао користити и најслабији ветар, јер тежак авијон то не може учинити. Сем тога у случају пада, несретног случаја, са лаким апаратом не догађају се смртни случајеви, док са тешким апаратом врло су чести.

Овај први конгрес за авијоне без мотора дао је неочекиване резултате. Иако је награда била само од 15.000 франака, ипак је учесника било много. Са овога конгреса инжињери конструктери отишли су задовољни са намером да још више, још одушевљеније раде на усавршавању авиона вез мотора.

Сад ћемо изложити постигнуте резултате на утакмици у Рену (Немачка). Док је у Комбергасу била само утакмицаради пробе и огледа пијединих модела, дотле је у Рену било у право смислу такмичење ко ће боље и дуже летети са авијоном без мотора.

У утакмици узели су учешћа: Енглези, Французи, Немци и Холанђани. Најмногобрјнији су били Немци: 50 пилота. Летело се непрестано; чак и по мраку. Утакмице су трајале више од 10 дана. Било јеи несретних падова, али без смртних случајева, теже повреде руку и ногу.

Сваким даном постизани су све нови рекорди у трајању летења. Први лет износио је само два минута и петнајест секунада. Затим се повећавао на 3, 45 секунди — док 19. августа прошле године прошле Немац Хензен на моноплану „Хановер Вампир'' није постигао рекорд од 3 часа. Он је најпре успео да се одржи у ваздуху 1 час, па 2 и најзад 3 часа и неколико минути. Овом приликом постигао је рекорд и у висини, коју је достигао 3300 метара изнад места са кога је пошао.

У овом лету Хензен врло се умешно користио енергијом ветра. Чим је ветар ослабио авијон је пропадао и он је постепено губио брзину. После пола часа ветар је био слабији те је услед тога био на висини од 120 метара изнад полазне тачке. После 90 минути био је на висини само 80 м.

РАТНИК, св. УМ]. 1923. б