Ratnik

100 РА Т ни К

ријал погоршао. Проценат оболења износио је у почетку рата 15.» од целог бројног стања, доцније у лето око 7. а у зиму 12%.

Први лазарети који су били одређени за 250 болесних грла имали су 2 ветеранска официра, 11 ветеранских подофицира и 100 људи (марвених болничара, занатлија). Доцније су образовани. већи лазарети за 1000—2.000 пацијената; пододељења за | 250 пацијената задржана су и могла су у случају потребе да се употребе као засебна одељења. У великим лазаретима се економисало са ветеринарима и људством и могло се у лечењу ићи до далеког специјалисања. Један лазарет за 2.000 пацијената имао је 10 ветеринарских официра, 10 ветеринарских подофицира, 5000 људи, 30 поткивача и 5 седлара. Управљање тим великим лазаретима није причињавало никакве тешкоће енглеским ветеринарима. Никоме на памет није падало да у те лазарете доводе официре или да од ветеринара одузме право дисциплинарског кажњавања.

Лазарети су били подељени у одељења од по 250 коња и свако тако одељење имало је своју поткивачницу, водопој ит. д., тако да је приликом избијања неке заразе врло лако било изводљиво одвајање зараженог одељења. На зидање коњушница обраћала се велика пажња и уложило се право стручњачко знање захваљујући обилним срествима која су ветеринарима стављана на расположење. Коњушничке бараке могле су врло лако да се подижу и поставе на друга места. Коњушички шароти показали су се као врло добри и они припадају покретној спреми лазарета. За простирку слама се није одобравала, сламом се смела само хранити стока. Велики лазарети су се састављали по два и три у групу, свака група је имала по један лазарет за пријем, за шугу и главни лазарет. Пријемни лазарет је имао свој колосек и рампу за товарење.

Лазаретима су од стране многобројних друштава за заштиту животиња стављане огромне суме на расположење. И на смештај људи у лазаретима се обратила врло велика пажња.

Одељења за реконвалсцентне коње показала су се такође као одличне установе. Она су постављана у пределима са богатом пашом, где су ветеринари имали прилике да учине интересантна опажања у ихерани и неким обољењима. Животиње су биле подељене у одељења за коњичке коње, лаке и тешке коње за вучу, мазге ит. Д.

Ветеринарски директор регулисао је све: дотурање лекова, завојног материјала, инструмената и осталих ветреинарских потреба. Њему су били потчињени ветеринарски депои, који су били у етапама и имали своје истурене депое непосредно иза фронта. Вођење ових депоа било је у рукама ветеринарских официра, а истакнути депои у рукама ветеринарских заменика. Попуња-